Šta si u horoskopu – pitanje je koje smo nekada postavljali u želji da saznamo nečije osobine i interesovanja. Danas za tako nešto nema potrebe. Dovoljno je samo da se otvori fejsbuk strana, ukuca ime i prezime tražene osobe i da istog momenta na tacni dobijemo sve o njoj: gde živi i radi, gde se trenutno nalazi, gde je letovala, šta voli da čita i sluša, koji su joj politički stavovi…
Internet, naročito društvene mreže, doneli su i novi način života. Ali, ulaskom u ovaj virtuelni svet ljudi su celoj planeti na raspolaganje stavili veliki broj ličnih podataka i fotografija, koje mogu i da se zloupotrebe. – Ljudi nisu ni svesni da svakom aktivnošću na internetu ostavljaju podatke o sebi, hteli to ili ne. Svako pretraživanje mreže već dovoljno govori o vama, a dodatno postavljanje i ažuriranje podataka na društvenim mrežama je posebna priča. Jednostavno, ušli smo u eru takozvanog Velikog Brata interneta – objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet administrator.
Više nije retka pojava da poslodavci na „Fejsbuku“ proveravaju kandidate za zaposlenje, a da firme preko iste društvene mreže kontrolišu svoje zaposlene. Zato su pojedinci i otvorili duple profile, jedan na kome mogu da dele sa prijateljima slike, i drugi, sterilniji, koji im služi za druženje sa kolegama i šefovima. I pored toga što informacije koje ostavimo za sobom na internetu ostaju trajno zapisane na raznim serverima, korisnici na društvenim mrežama dobrovoljno daju i svoje najličnije podatke, iako često nisu ni svesni za šta oni mogu da se iskoriste. Tako će „Fejsbuk“, čak i ako obrišete profil, sa partnerskim sajtovima nastaviti da prati vaše aktivnosti na internetu!
– Ljudi često i nesvesno ostave mnogo podataka o sebi, jer otkrivanje informacija na mreži deluje manje lično od izgovorenih reči u društvu. Ne treba zaboraviti ni želju za samopromocijom, zbog koje često osvežavaju fotografije, pišu statuse i tako celom svetu stavljaju na raspolaganje svoje aktivnosti i razmišljanja – objašnjava sociolog Ratko Božović.
A koliko bi ljudi trebalo da budu oprezni pri otkrivanju podataka najbolje pokazuje slučaj naših iseljenika u Americi, kojima su vlasti privremeno oduzele starateljstvo nad decom jer su na „Fejsbuku“ postavili golišave fotografije mališana dok ih kupaju.
U najboljem slučaju, firme koje su legalnim putem dobile pravo da prate interesovanja korisnika interneta iskoristiće dobijene podatke za ciljani marketing, kako bi vas zatrpali određenim reklamama i „spamovima“. Pazite i ako podižete kredit u banci. Pojedine banke otvaraju fejsbuk naloge potencijalnih klijenata kako bi se uverili da li su pouzdane platiše mesečnih obaveza ili često troše novac po splavovima i letovanjima, što će fotografije na profilu da potvrde ili opovrgnu.
Nije mali broj stručnjaka za informacione tehnologije koji uopšte nemaju dileme o tome ko je i zašto pokrenuo „Fejsbuk“. – Još 1998. godine se pojavila vest da je u planu osnivanje centra za prikupljanje informacija o ljudima u SAD, što je ubrzo nespretno zataškano. Zatim se na američkim univerzitetima formiralo nekoliko internih društvenih mreža. Celu priču oko „Fejsbuka“ tada su preuzele vodeće tajne službe, sa timom od 150 vrhunskih IT stručnjaka, psihologa i dizajnera – otkriva Kovačević.
Naš sagovornik ističe da je njihov cilj bilo kreiranje mreže koja će u kratkom periodu privući veliki broj ljudi.
– Nema dileme da je jedan od ciljeva „Fejsbuka“ prikupljanje i laka dostupnost podataka o korisnicima ove mreže. Sve priče o tome kako je neki student stvorio takozvanu mrežnu revoluciju su smešne, jer je samo zakup sistema za pokretanje takvog projekta sa velikim centrom podataka preskup – zaključuje Milan Kovačević.
Autor: Aleksandra Palić
Izvor: Novosti online
Loading...
