Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!

OGLAŠAVANJE

spot_img

ISPRATI

Kreativne industrije u Srbiji kao novi pokretač razvoja

Kreativne industrije čine skoro petinu ukupnog godišnjeg prometa u Srbiji. Oko 7 odsto zaposlenih u našoj zemlji rade upravo u ovoj oblasti. Zanimljivo je i to da svako peto radno mesto u kreativnom sektoru „otvara“ dva nova radna mesta u komplementarnim delatnostima.
Ovo su podaci koji su izneti na tribini „Kreativna Srbija: ekonomski učinci kulture i kreativnih industrija u Srbiji“ koja je održana nedavno u okviru međunarodnog seminara „Kulturna raznolikost i kulturne industrije u Srbiji“ u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Na tribini su učestvovali prof. dr Gojko Rikalović, Ekonomski fakultet u Beogradu, mr Hristina Mikić izvršni direktor SFBC-Grupe za kreativnu ekonomiju, Irena Milojković, savetnik za medije, kulturu i obrazovanje u Ambasadi Australije u Beogradu, mr Dejan Molnar, Ekonomski fakultet u Beogradu i Zoran Hamović, izdavačka kuća Clio.
Da kreativna industrija ima potencijala pokazuje i podatak da „kreativci“ generišu jednu desetinu bruto dodate vrednosti. Ipak, da bi se dobili dobri rezultati, u ovu oblast je potrebno ulagati. -Zbog loše investicione politike i politike finansiranja kulture i kreativnih industrija u periodu 2001-2009. izgubljeno je oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini. Ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kulturi i kreativnim industrijama, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bi se to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora – kaže mr Hristina Mikić, izvršni direktor SFBC-Grupe za kreativnu ekonomiju.
Kao primer najbolje prakse na tribini je navedena Australija, kao jedna od prvih država koje su ovaj koncept afirmisale još 1994. godine. Danas su u ovoj zemlji kreativne industrije na drugom mestu po brzini razvoja i taj sektor zapošljava oko 5.3% radne snage u Australiji, sa doprinosom od preko 35 milijardi dolara ukupnom BDP-u.
Na međunarodnom seminaru koji je održan u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, promovisana je i Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza (Unesko 2005), govorilo se o Međunarodnom fondu za kulturnu raznolikost i aktuelnom konkursu, a predstavljeni su i projekti iz regiona i Srbije koji su dobili sredstva ovog fonda za 2011-tu godinu. Gоsti sеminаrа bili su prеdstаvnci Unеskо Rеgiоnаlnе kаncеlаriје zа kulturu i оbrаzоvаnjе iz Vеnеciје, pоtprеdsеdnicа Unеskо kоmisiје zа Nеmаčku, prеdstаvnik Unеskо kоmisiје zа Srbiјu i nеvlаdinе оrgаnizаciје iz rеgiоnа.
Prezentacije učesnika, fotografije, informacije o konkursu i aplikacioni formular sa objašnjenjima kako ga što uspešnije popuniti, kao i ostale materijale sa seminara možete pronaći na sledećem linku: http://www.zaprokul.org.rs/ArticleDetails.aspx?ID=271.

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

1 KOMENTAR

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!