Direktor agencije „Kliping“ Sebastijan Hribar specijalno za Marketing mrežu analizira predizbornu kampanju koju srpske stranke vode na društvenim mrežama, ocenjuje koje stranke najmudrije koriste onlajn medije, ali i poredi trenutnu kampanju u Srbiji sa nedavnom predizbornom kampanjom u Sloveniji.
Analizirajući predizbornu kampanju u medijima u prvih deset dana, do kakvih zaključaka ste došli? Ima li kvalitativne razlike u odnosu na sam početak kampanje?
Sa približavanjem izbora, na društvenim mrežama se sve više komunicira o strankama i političarima, pa je tako u martu zabeležen čak 46.054 „tvita“ sa predizbornom tematikom.
Svedoci smo ograničenja koje je RRA „nametnuo“ strankama kada su u pitanju elektronski mediji. Na koji način se stranke nose sa tim? Da li koriste sve potencijale društvenih mreža i da li, po Vašem mišljenju, sve stranke imaju strategiju i plan komunikacije na društvenim mrežama?
Potencijal društvenih mreža u Srbiji je još uvek jako slabo iskorišćen. Ima političara koji su aktivni na Twitteru i Facebooku, i koji sami ili preko svojih PR zastupnika komuniciraju sa publikom, ali ima i onih koji slušaju glas naroda radije nego da im se obraćaju putem onlajn medija. U poređenju sa Slovenijom, potencijal direktne komunikacije sa potencialnim biračima je nedovoljno iskorišten. Možda je razlog u tome što su društvene mreže sa jedne strane jako nepredvidive, tako da i sa dobrim komunikacijskim planom ne možete predvideti sve potencialne situacije, dok sa druge strane treba konstantno i kvalitetno održavati interaktivnu online komunikaciju, ne samo slanjem poruka o nekom nastupu, već i odgovaranjem na pitanja i provokacije.
U kojoj meri će onlajn mediji na ovim izborima imati presudnu ulogu? Očekujete li da će stranke u nastavku kampanje u većoj meri koristiti društvene medije ili se situacija neće bitno menjati?
Ako pogledamo sličnu situaciju prošle godine u Sloveniji, gde se kvantitet Twitter komunikacije u zadnje dve nedelje skoro duplirao u odnosu na početak predizborne kampanje, očekujemo da će se i u Srbiji preizborne aktivnosti, kako vreme bude odmicalo, intenzivirati. O presudnoj ulozi ne bi govorio, ali svakako će sa ograničenjima, koje je postavila RRA, društveni mediji dobiti veći značaj, kao što se do sada u praksi i pokazalo. Svakako će veće šanse imati one stranke i političari koji znaju “kome” komuniciraju svoje političke poruke, i svesni su potencijala društvenih mreža, a to ne podrazumeva samo broj onlajn pratilaca, već i njihov značaj u sferi društvenih mreža, uticaj na bazu birača i slično.
Ko po Vašem mišljenju najmudrije koristi društvene mreže u ovoj kampanji i ko uspostavlja najbolju komunikaciju sa biračima?
Preduslove za najbolju komunikaciju sa biračima, barem kada su onlajn mediji u pitanju, imaju oni koji su svoju bazu Twitter ili Facebook sledbenika izgradili mnogo pre samog početka predizborne kampanje, jer je za početak komuniciranja na društvenim medijima u ovom trenutku, kasno. Ideja i cilj upotrebe pomenutih društvenih mreža leži upravo u tome da se dođe do onih ljudi koji još uvek ne znaju koga će odabrati, a ne obraćati se samo svojim pratiocima, koji će ionako glasati za vas.
Imate li utisak da stranke vode računa o tome kako se ponašaju ostali kandidati i na osnovu toga „prave dalje korake“? Koliko u tome igraju ulogu budžeti stranaka za kampanju?
Analiza aktivnosti onlajn medija pruža široke mogućnosti svim strankama. Kroz analizu konteksta komuniciranja na društvenim mrežama, stranke mogu da analiziraju potencijal biračkog tela, kao i da detektuju “ambasadore” i protivnike svog programa, koriguju probleme u kampanji, pronađu potencijalne nove teme, koje su značajne za birače itd.
Pratili ste predizbornu kampanju u Sloveniji 2011. godine. Možete li da napravite paparelu sa trenutnom predizbornom kampanjom u Srbiji iz perspektive medija?
U Sloveniji su i drugi mediji potvrdili značaj društvenih mreža kada su ih uključili u svoje preizborne emisije sa heštegovima, preko kojih su uživo pratili i emitovali (naravno filtrirane) najznačajnije tvitove. Verujem da bi i u Srbiji to bilo zanimljivo i navuklo još više ljudi na društvene medije. Bilo je vrlo zanimljivih dešavanja, na primer jedan političar je u potpunosti prestao da komunicira putem Twittera kada je dokazano da je učestvovao u financijskim malverzacijama pre izbora, jer su ga Twitter koristnici stalno provocirali. Imali smo i stranku koja je blokirala koristike Twittera, jer su previše negativno pričali o njoj. O komunikaciji na društvenim medijima puno još treba učiti, politika je možda u tome još više osetljiva nego druga područja.
Šta po Vašem mišljenju možemo da očekujemo do kraja kampanje?
Na osnovu dosadašnjih analiza, predstoji nam još više komuniciranja i obraćanja biračima – sa više ili manje uspeha. Agencija Kliping će, svakako nastaviti da prati sve medije i analizira objave do samih izbora, kada ćemo videti u kojoj meri su onlajn pokazatelji bili tačni.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
