Društvena mreža Facebook po poslednjim dostupnim podacima ima preko 2,8 milijardi korisnika. Kada bi stavili sve korisnike u jednu državu i poredili sa postojećim državama, ta bi imala dva puta više stanovnika od Kine, u kojoj je Facebook zabranjen. Čini se da globalnim korisnicima nije smetalo to što su vlasnici promenili ime firmi u Meta.
U Srbiji je situacija slična. Po istraživanjima iz prošle godine 60 odsto njih je reklo da svakodnevno koristi ovu društvenu mrežu.
Oglasni potencijal društvenih mreža prepoznat je davno i praktično svaki brend se trudi da je što prisutniji na Facebooku. Vremenom menjala su se pravila i od mogućnosti da ako postujete nešto i to vidi i lajkuje dovoljan broj ljudi to mogu svi da vide. Danas ako ne ulažete u oglašavanje vaše informacije su skoro nevidljive.
Istovremeno, bankarsko tržište u Srbiji je izuzetno dinamično i konkurentno. Svi se bore za mesto pod suncem i trude se da im klijenti budu što zadovoljniji i da im ponude nove digitalne usluge. Banke se trude da isprate dinamiku na društvenim mrežama i da svakom klijentu odgovore.
U Anketi o upravljanju gotovinom 2021, koju sprovodi renomirani finansijski magazin Juromani (Euromoney), Erste Banka je prepoznata kao Najbolji pružalac usluga u Srbiji. Ova nagrada i to što je generalno jedna od vodećih banaka na našem tržištu bio povod da tim agencije Kliping analizira nastup ove banke na društvenoj mreži Facebook u poslednjih 45 dana.
U ovom vremenskom periodu imali su 21 post na svom profilu. Te postove je videlo preko 150 hiljada ljudi, a teme kojima su se bavili su bile: promocija digitalnih usluga, akcija #verujusebe, edukacija o novcu, komunikacija nagrada koje su dobijali, otvaranje nove ekspoziture i oglasi za posao. Dobili su ukupno oko hiljadu lajkova i 30 komentara. Prema analizi agencije Kliping, kada je kontent u pitanju u ovom periodu oni su podelili 12 videa, 6 fotografija i podelili su tri linka.
„Facebook ostaje najdominantnija mreža kada je u pitanju oglašavanju i broju korisnika, pogotovo što njegov oglasni prostor pokriva i Instagram, koji je u vlasništvu Facebooka od 2012. godine. Međutim, kada je reč o izgradnji reputacije, povezivanju sa pratiocima i zajednicom, brendovi, kompanije, influenseri moraju da grade svoje prisustvo i na drugim platformama poput Instagrama i LinkedIna. Ove društvene mreže predstavljaju izazov u odnosu na Facebook jer njihovi korisnici svoje profile posmatraju kao veoma privatan prostor i neće dopustiti bilo kome da ga okupira. Kompanije se ovde nadmeću kvalitetom i taktikama, kako da budu što vidljivije, a da opet ne „iskaču iz frižidera“. Primetan rast broja pratilaca i njihovo prihvatanje sadržaja koji plasiramo na Instagramu i LinkedInu fokus nam skreće na ove dve društvene mreže za prenošenje i približavanje naših poruka kako klijentima, tako i opštoj javnosti“, kaže Srđan Obrenović iz komunikacija Erste banke.
Podaci koje je objavio IAB Srbija sredinom ove godine kažu da je na digitalno oglašavanje u 2020. godini u Srbiji je potrošeno nešto preko 56 miliona evra. Za godinu dana, ovo tržište poraslo je za 19,5 procenata, što našu zemlju smešta na treće mesto u Evropi, dok se za deceniju uvećalo čak šest puta. Od toga je na oglašavanje na Fejsbuku i Instagramu otišlo čak 14 miliona evra. Učešće ostalih društvenih mreža je znatno manje – na LinkedIn 780.000 evra, Tviter 454.000, a na Viber 402.000 evra, na Snapčet smo potrošili 78.000 evra.
Možda je Facebook kao mreža izgubio dominaciju, ali je definitivno platforma koju ne možete da zaobiđete. Posebno kada želite da se obratite malo starijoj ciljnoj grupi koja još uvek nije „otkrila“ čari drugih mreža, a pre svih Instagrama.
Autor teksta: Kliping Beograd
Loading...
