REGION – Slobodni i nezavisni mediji – ideal su svakog društva. Mediji koji se mogu kontrolisati – ideal su brojnih političara, iako su retki spremni to i javno da priznaju.
Kada bi na Zapadu neki političar postupio poput lidera SDP-a BiH i bosansko-hercegovačkog ministra inostranih poslova, Zlatka Lagumdžije, davajući instrukcije novinaru kako bi trebao izgledati i zvučati njegov izveštaj, ne samo da bi usledio opšti medijski napad na političara, potom i bojkot njegova rada, a na kraju bi bio prisiljen i dati ostavku sa političke funkcije. Na Balkanu to nije slučaj. U socijalizmu je bilo komitetskih crvenih telefona, pokušaja, pa nažalost, i prilično uspešnih, da se zauzdaju mediji. I to nije tajna. Da li se i šta promenilo u poslednjih dvadesetak godina ili su samo metode kontrole postale sofisticiranije, a političarima se pridružili i tajkuni u pokoravanju medija? Jesu li i novinari otporniji na razne vrste pritisaka, ili se i sami predaju i pre početka bitke za dostojanstvo profesije?
Posljednji medijski skandal u BiH, u kojem Zlatko Lagumdžija sugeriše uredniku FTV-a kako da radi svoj posao, pokazao je koliko je devalvirana novinarska profesija novinara u BiH. Iako se već godinama zna da određeni novinari rade po diktatu političara, te da vladajući političari kontrolišu neke medije, objavljeni zapis o uređivanju informativne emisije na javnoj televiziji, ipak je presedan. Profesori fakulteta ističu da će to ući u udžbenike za buduće novinare, a ljudi iz struke smatraju da hitno treba vratiti dignitet novinarstvu, piše u tekstu Mirne Sadiković, po nazivom U BiH novinari i mediji „ukroćeni“.
Napad na crnogorsku novinarku Oliveru Lakić, zbog serije tekstova o duvanskoj mafiji, zastrašujući je primer pokušaja da se ućutkaju novinari. Crnogorski političari rado manipulišu medijima i pri tome koriste sva raspoloživa sredstva: od plasiranja polu-informacija, preko otvorene ucene, pa sve do finansijskog iscrpljivanja. Vlast u tome prednjači, iako su tome skloni i opozicionari. Novinari, međutim, smatraju da je profesionalca ili medijsku kuću, nemoguće izmanipulisati, ukoliko na to ne pristanu svesno.
Urednike i novinare u Srbiji više ne zovu komitetlije sa crvenih telefona koji uređuju novine, no pritisci na medije i te kako su deo igre dvanaestogodišnje srpske tranzicije. Suština političke zarobljenosti medija ostala je ista, promenila se samo tehnologija. Kako političari i tajkuni drže u lancima medije u Srbiji, istraživala Branka Trivić u prilogu Mediji u šaci finansijskih i partijskih moćnika.
Slučaj Lagumdžija je opšta pojava, a ne izuzetak – ističu novinari i poznavatelji stanja u hrvatskom novinarstvu. Politika, marketing i biznis bezobzirno se upliću u uređivačku politiku. Novinarsko društvo je nemoćno, a novinari, zbog brige za golu egzistenciju, umrtvljeni, bez solidarnosti i volje da se tome odupru, ocene su u prilogu Ankice Barbir-Mladinović „Ozbiljne igre politike i medija“.
Mediji na Kosovu pod snažnom su čizmom vlasti. Politika osigurava podršku medijske javnosti finansirajući njen opstanak. Nisu retki ni fizički nasrtaji na novinare, bilo od političara, bilo od tajkuna. Krenar Gashi, direktor Instituta za razvojnu politiku, naglašava da medijske slobode opadaju od proglašenja nezavisnosti Kosova. Više u izvještaju Amre Zejneli „Vlast stavila šapu na medije“.
Autor: Mirjana Rakela
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Savo Pavelić
Loading...
