Kaldrmisane ulice Beograda na kapiji XX veka nisu ni razmišljale o spoljnjem oglašavanju, što ne znači da ono nije postojalo u svom rudimentarnom obliku.
Oglašavanje na mestu kupovine nije tvorevina modernih trgovinskih lanaca. Sapun Merime Kruševac oglašen je preko table, ispred samostalne trgovinske radnje u prometnoj ulici.
Famozne Singerice, osnovno sredstvo za rad naših baka i prabaka, oglašavane su preko reklamnih postera na zidovima u okolini krojačkih radnji. Ponovo veza između mesta kupovine, i ovog puta sredstva za rad kao garancije kvaliteta. U Skadarliji, ljute zime 1933. godine, obećanja o provodu koji očekuje putnika namernika samo ako odabere da prekorači prag baš te kafane oslikana su na živopisnim oglasnim posterima.
Na jednoj od prvih benzinskih pumpi u Beogradu, Shell je svojom trademark školjkom diferencirao svoju pumpu u odnosu na konkurenciju. Školjku i natpis su napajala strujna kola kako bi svetleli tokom noći.
Broj registarske tablice daje okvirnu procenu minimalnog broja registrovanih vozila, dok njihova brzina u odnosu na klasičnu zapregu ostaje upitna, ako uzmemo u obzir vihor zaprege koju je kadar jedva uhvatio.
A reklama je nastavila da prati kupca, po lokacijama na kojima će se zadržati najduže, čak do čistača cipela.
Ceo tekst pročitajte na sajtu AlmaQuattro.
Copyright: Ilustrovala Iva Kujundžić
Loading...
