Ni posle šest godina od kada je donet Zakon o radiodifuziji i oglašavanju, građani nisu zaštićeni od bahatog ponašanja nacionalnih emitera koji i dalje maltretiraju gledaoce predugim i često preglasnim oglasnim blokovima. Televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, a ima ih pet, više se isplati da mesečno plate i po 30 hiljada evra nego da poštuju zakon. Iako zbog ovakvog ponašanja emitera ima mogućnost čak i da im oduzme dozvolu za emitovanje, Radiodifuzna agencija radije naplaćuje kazne.
Samo za 2011. godinu Radiodifuzna agencija je zabeležila oko 2.500 prekršaja nacionalnih emitera po osnovu Zakona o oglašavanju. Potpredsednik RRA Goran Karadžić u ovom broju ne vidi ništa sporno jer, kako je objasnio za „Blic”, „to je sada dobar rezultat jer je broj prekršaja mnogo manji nego prethodnih godina”.
„Prekršaji su isti kao i ranije. Prekoračuje se vreme koje je propisao zakon, ne poštuje se razmak između oglasnih blokova, i ono što je često a što je po meni dosta glupo – televizije imaju neobeležene oglasne blokove. Ne znam šta ćete vi zaraditi time ako ne stavite telop pre oglasa nego odmah krenete s blokom, a to može da traje samo da ga oko vidi, sekund – dva. Neverovatno je da često zbog toga plaćaju svaki mesec po 20 hiljada ili čak 30 hiljada evra kazne, i to mesec za mesecom“, objašnjava Karadžić.
Nacionalne televizije prekršile su Zakon o oglašavanju u 2011. godini 2.472 puta. Rekorder je TV Prva, koja se oglušila o Zakon 611 puta za godinu dana. Sledi B92 sa 452, pa RTS1 sa 412 prekršaja. Samo 14 manje imao je RTS2. TV „Pink” je napravio 389 prekršaja, a znatno opreznije bile su „Avala” sa 130 i „Hepi” sa 106.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, međutim, smatra da nacionalnim emiterima ne sme da se dozvoli konstantno nepoštovanje zakona i da RRA mora oštrije da reaguje. „Komercijalni emiteri mogu da imaju 20 odsto oglasnog prostora, a RTS 10 odsto. Oni su sve vreme prekoračivali taj maksimum, a RRA nije dovoljno reagovala na to. Uglavnom nas je obaveštavala da su uočili prekršaje“, kaže za „Blic” Veljanovski. On objašnjava da nakon što RRA dva puta izrekne opomenu, a emiter nastavi sa prekršajima, mora da usledi privremeno oduzimanje dozvole. „Ali to znači da RRA toleriše kršenje zakona. Imamo situaciju da neko više desetina puta prekrši zakon, i tu nije problem u zakonu, već u postupanju po zakonu. To znači da oni tumače zakon na svoj način“, rekao je Veljanovski.
Slično mišljenje ima i profesorka i bivši član RRA Snježana Milivojević, koja veruje da bi se emiteri drugačije ponašali da je bilo prave reakcije agencije. „Postoji taj neosnovani mit da se sa jednim paketom zakona može sve rešiti, takav čaroban štapić ne postoji. Kod nas se desilo da smo mislili da smo zakonom o RRA i informisanju sve rešili, a ispostavilo se da je onda usledio problem za problemom. Pritom, kad god su korigovani zakoni – urušavani su, smanjivao se njihov kvalitet. Drugo, RRA nema snage ni znanja niti ideju kako nešto da uradi i sprovede i da stane iza toga. Umesto da prati medijski razvoj u Evropi, RRA prati političke aktuelnosti“, zaključuje Milivojević.
Koliko košta kršenje zakona
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1. uz oglasnu poruku ne dostavi deklaraciju koja sadrži propisane podatke;
2. ne pridržava se vremena trajanja ili vremena emitovanja TV oglašavanja i TV prodaje u programima komercijalnih televizijskih stanica, odnosno programima javnog radiodifuznog servisa ili ako emisiju TV prodaje ne označi jasno slikom i zvukom kao TV prodaju;
3. emituje oglasne poruke u toku sportskih prenosa posredstvom javnog radiodifuznog servisa protivno odredbama člana 18. ovog zakona;
4. emituje blokove oglasnih poruka i poruka TV prodaje protivno odredbama člana 19. ovog zakona.
Izvor: Blic
Autor: Bojana Anđelić
Loading...
