Donedavno je za termin “social dilemma” znao svaki psiholog i sociolog i nekolicina ljudi koje zanimaju ove oblasti i različiti društveni fenomeni. Od pre nekoliko meseci, prva asocijacija na ovaj termin jeste Netflix-ov dokumentarac o moći društvenih mreža i hajp koji je on izazvao.
Jedni će reći da je film strašan, da im je otvorio oči, da su doživeli otkrovenje. Drugi tvrde da je sve to tačno, ali da to nije ništa novo, da smo sve već znali, iako smo obijali da priznamo ili jednostavno, nismo razmišljali o tome na takav način. Sada nije tema na kojoj ste vi strani. Ovde strane nisu tema. Film je postavio stvari tamo gde im je mesto i kroz pet ključnih poruka poslao više nego jasnu poruku: mreže su najmoćniji medij i kanal komunikacije današnjice i zbog toga sa njima treba biti veoma oprezan. Na koji način ćete ih iskoristiti zavisi samo od vas.
Čemu nas uči dokumentarac “The social dilemma”?
Snapchat dismorphia – ogroman broj tinejdžera pati od ovog sindroma, jer zbog savršenog izgleda koji im omogućavaju filteri tokom fotografisanja i po obradi fotografija koje postavljaju na mreže, shvate da uživo ne izgledaju ni približno tome. Tada nastaje problem i žele da se podvrgnu plastičnim operacijama kako bi izgledali “savršeno”. Termin je prvi put ustanovljen 2018. godine, a u retkim, ali težim slučajevima, deci je bila neophodna stručna medicinska pomoć. Pouka: ograničiti upotrebu društvenih mreža i kontrolisati decu; objasniti im da su mreže jedno, a realan život sasvim drugo.
Pizzagate – U američkoj piceriji Komet Ping Pong u decembru 2016. došlo je do pucnjave, posle koje je uhapšen 28-godišnji muškarac Pomenuta picerija je tokom prethodnih izbora u SAD-u postala predmet teorije zavere da iz nje operiše pedofilski lanac u koji su uključene važne ličnosti Demokratske stranke, a uhapšeni mladić iz Severene Karoline samostalno je poželeo da istraži “slučaj”. Iz ovoga su se razvile najbizarnije teorije zavere, a javnost se nije stišavala, dok sve nije otišlo predaleko. Društvene mreže su u ovome imale ključnu ulogu, što je u filmu podrobno objašnjeno. Pouka: mreže mogu biti stecište problema svetskih razmera, a ova afera je samo jedna u moru onih koje su potekle sa mreža i uzdrmale svet.
Lažne vesti (fake news) – na mrežama se šire šest puta brže nego u “stvarnom svetu”. Nedavno je bilo reči o tome kako su video-snimci sa dezinformacijama o koroni podeljeni 20 miliona puta na Facebook-u tokom perioda lockdown-a. Neverovatno je kako je lak taj “klik”, a malo ko razmisli o istinitosti sadržaja koji deli dalje i o posledicama koje može da izazove lažna informacija. Pouka: živimo u eri dezinformacija (Disinformation age) i moramo biti mudri i oprezni.
Positive internet reinforcement – do sada se ovaj termin vezivao za stručnu terminologiju kao “pozitivno potkrepljenje”, ali u filmu su ubacili i reč internet, želeći da objasne činjenicu da ako imamo pozitivna iskustva sa internetom i društvenim mrežama, želećemo sve više tih iskustava i koristićemo mreže sve više. Pouka: Tu treba biti obazriv i ne preterati.
Algoritam – svaka mreža ima svoj algoritam, način funkcionisanja i ponašanja pred korisnikom. Najveća zabluda koju ruši ovaj dokumentarac jeste da nam mreže daju “sadržaj koji volimo”. Algoritam radi po sistemu “zečje rupe” – kopa, traži nešto najsličnije onome što korisnik voli, ali opet dovoljno različito da mu ponudi nešto novo i drugačije. To je osnovni izvor zarade biznisa i kompanija, a korisnici su samo pijuni koji slede željene i očekivane modele ponašanja. Pouka: Ne prihvatajte sve ponuđeno, sami odaberite sadržaje koje želite da gledate.
Za kraj, imajte na umu da je lajk tj. opcija “sviđa mi se” napravljena sa idejom da širi pozitivne osećaje, da korisnici pokažu šta im se sviđa, a da se osoba koja je sadržaj podelila oseti prijatno. Danas je lajk biznis. A realan život nije “lajk”. Budite oprezni na društvenim mrežama i živite punim plućima – internet neće nigde pobeći.
Autor teksta: Jelena Džodan, Corporate Image Officer (Represent System)
Loading...
