Nekada smo govorili o 360⁰, danas sve više čujemo 365 (dana u godini), a istina je da kako se god zvao pristup komunikaciji, glavni cilj nam je da sprovedemo potrošača do police na kojoj se nalazi naš proizvod, uz jasnu i sadržajnu komunikaciju. Ostaviti utisak na širu javnost i onaj WOW efekat nakon prvih par nedelja kampanje, san je svake kompanije. Ali kako izmiriti želju kompanije za finansijskim rastom i kreativnim idejama koje nekada ne utiču direktno na prodaju?
Pristup kampanjama i fokus na pojedine kanale komunikacije se menjao tokom poslednjih nekoliko godina, ali ono sto je ostalo isto je da je sadržaj taj koji oblikuje način komunikacije i dodaje značaj kompletnom utisku. Korišćenje jednog ili više kanala komunikacije rezultat su glavne ideje kampanje kao i ciljne grupe kojoj želimo da se približimo.
Promene u komunikacijama i oglašavanju jesu rezultat razvoja tehnologija i pojave novih digitalnih vidova komunikacije, a činjenica je da mladi, odnosno milenijalsi jesu prvi koji usvajaju nove tehnologije i načine komuniciranja. U okviru tržišta robe široke potrošnje oni su naša česta ciljna grupa i, prirodno, u skladu sa godinama, skloni su inovacijama, promenama i teško ih je vezati za jedan brend. Primetićete da se u poslednjih nekoliko godina veliki brendovi obraćaju upravo njima, a i ako nisu direktna ciljna grupa za njih se formiraju ekstenzije brendova sa kojima možemo da se „igramo“ na tržištu i približimo upravo toj ciljnoj grupi putem digitalnih kanala komunikacije i prilagođenim sadržajem.
Ulaganje u digital u Srbiji iznosi oko 13% od ukupnog advertajzing budžeta sa smernicama da će to učešće dostići čak 25%. PepsiCo podstiče razvoj ovog kanala, sa ciljem da će na tržištu Srbije za mega brendove ulaganje u digital iznositi minimum 25% u 2017.godini. To se podjednako odnosi i na ostala tržišta Zapadnog Balkana, gde kompanija PepsiCo, odnosno Marbo Product nastupa sa čak četiri brenda: Chipsy, Clipsy, Pardon i Gud. Ulaganjem velikih kompanija u nove kanale komunikacije doprineće se razvoju celog tržišta. Ali sve to ne znači kraj za druge kanale. Televizija i dalje predstavlja više od 50 odsto advertajzing budžeta, dok su outdoor i radio prilično stabilni, što nas vraća na početak i temu sadržaja koji će proći kroz ove kanale.
Ako razmišljamo o delu prenošenja poruke do krajnjog potrošača, shoppera, da li pričamo o istoj osobi koju smo animirali ispred malog ekrana ili laptopa? Da li prenošenjem koncepta kampanje sa drugih kanala u radnju pokrivamo istu ciljnu grupu ( onu koja kupuje u određenom prodajnom objektu)? Postavlja se pitanje kako tog istog potrošača pretvoriti u shopper-a i dovesti ga do police – prodajnog objekta, kategorije, našeg brenda i završiti proces kupovine?
Za svakoga ko posluje u domenu robe široke potrošnje, promocija na mestu prodaje je jedan od najvažnijih alata. To je mesto gde se direktno susrećete sa potrošačima i dobijate feedback o onome što radite. Shodno ovome, očekuju nas veća ulaganja u prenošenje glavnog sadržaja u prodajni objekat, stvaranje uspomene, iskustva koje potrošač nosi sa sobom kada napusti objekat, sve veći značaj povezivanja digital formi sa mestom prodaje, prelazak sa tradicionalnih radnji na on-line kanale, što će promeniti čitav pristup i način komunikacije.
Ostali kanali komunikacije i dalje će imati svoju put, ali pod uslovom da prate trendove, kao i da mi, oglašivači, ponudimo kreativne poruke, koje su adekvatne i primerene kanalu komunikacije.
Na kraju, nigde nije zapisano da moraju da se koriste svi kanali komunikacije, već oni koji na najbolji način mogu da ispričaju vašu priču.
Za Marketing mrežu tekst napisala:
Sanja Bušić, Marketing menadžer, PepsiCo Zapadni Balkan
Loading...
