Miroslav Terzić, reditelj na forumu IZAZOV 2023 biće jedan od govornika u panelu na temu „Za sve su krivi Sopranosi„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori o hiperprodukciji i da li zbog nje kvalitetni sadržaji ostaju ispod radara publike.
Zašto je hiperprodukcija mač sa dve oštrice?
Već se u samom pitanju nalazi i odgovor. Koliko god da pospešuje samu industriju u njoj se nalazi i neko seme koje upravo može da uruši tu industriju i da je vrati na svoje rudimentarne nivoe. Naročito u svetu televizijskih serija, gde nije bitno šta se plasira već da ima određeno trajanje i da popunjava potražnju za nekim vidom proizvoda. Sa druge strane, na nekom sociološkom nivou, hiperprodukcija je ta koja drži sve nas u određenoj hibernaciji gde stvarni život zamenjujemo za život nekih fiktivnih junaka. A i sve to more serija nas veoma izazovno mami, što je sada problem svakog od nas, da joj se prepustimo. Sa druge strane, u gomili nekog prosečnog sadržaja po nekoj statistici će se pojaviti neki kvalitetan proizvod i nešto što bi zavredilo našu pažnju. Samo se često taj proizvod ne vidi od velike ponude.
Zašto sve reklame, filmovi i serije liče jedna na drugu?
Kao i sve, pa i u našoj industriji, stvari su dobile instant formulu i koliko god je ona stvorila neki standard toliko, pošto je formula, ona ne može da stvori jedinstveni sadržaj. Sa druge strane, mi kao jedinke se plašimo da budemo drugačiji i svoji, jer ćemo na taj način da možda budemo nevoljeni, a čini mi se da je najveći problem savremenog čoveka osećaj da nije voljen.
Da li je hiperprodukcija sadržaja ubija ili podstiče kreativnost?
Mislim da kreativnost dolazi iz dokolice, koja je pretočena u rad. Hiperprodukcija stvara dela koja se baziraju na formuli i koja samim tim nemaju polazište u bezbrižnom i slobodnom promišljanju o nekim temama.
Da li zbog hiperprodukcije kvalitetni sadržaji ostaju ispod radara publike?
Da.
Foto: © Ronny Heine