Može se reći da su mediji odavno prestali da budu samo zanimacija mladih i da danas imaju važnu ulogu u životu svih ljudi. Sada je potpuno nezamislivo da vam dan protekne a da ne pogledate facebook, da ne vidite šta ima novo na Twitter-u itd. Zaista, ko danas nije na Facebook-u? Čini se kao izlišno pitanje, izuzev za one koji se uporno protive “tim novotarijama”. Više se rodjaci, članovi porodice ili prijatelji sa kojima ste izgubili kontakt ne traže na stari način – preko broj telefona ili adrese.
Prvo pitanje je: Dal’ imas e-mail ili još bolje: Dal’ si na face-u? Tako se nasi prijatelji i poznanici (kojih verovatno ima više) priključuju našoj mreži uz samo jedan klik i kucanjem imena u pretraživaču. Mora se priznati da je ovo mnogo efikasniji način održavanja veze sa velikim brojem ljudi, uprkos verovanju onih koji su protiv ovih mreža. Ipak, mora se priznati da je zaštita privatnosti ugrožena javnošću podataka, te je i verovatnoća da nas neko nebitan “smara” zahtevom za prijatelja. Naravno, mere zaštite postoje, ali ne znaju svi korisnici da se zaštite na pravi način. Tu je savet nekog odraslog ili iskusnijeg neophodno. Ipak, dobre strane prevladavaju nad lošim.
Danas posedovanje kompjutera ili laptop-a nije preduslov da se priključimo društvenim mrežama, na prvom mestu Facebook-u. Živimo u svetu notebook-a (prilično zgodne zamene za masivan laptop), modernih telefona koji skoro i da razmišljaju umesto nas, SMS-ova, MMS-ova, Bluetooth-a, iPad-ova i još mnogo drugih potrebnih/nepotrebnih spravica bez kojih danas ne bismo mogli ni da zamislimo život. U takvom svetu razmena informacija je skoro trenutna, a zakašnjenje se svodi na minimum. Razni forumi, chat-ovi i facebook (uzmimo ga ovde kao ponosnog predstavnika) omogućavaju komunikaciju i “share-ovanje” sa svima sa kojima smo “umreženi”. Reakcija na komentar, post, promenu statusa i slično je brza, a nesmetana komunikacija među učesnicima obezbeđena. Slike koje najčešće nađu svoje mesto na “zidu” su one sa rođendana, slave, svadbe koje nam omogućuju da vidimo šta se događa sa našim prijateljima, ša su radili, gde su bili i, najslađe od svega, da možemo da stavimo svoj komentar, da lajk-ujemo (i dislajk-ujemo), share-ujemo sa svojim prijateljima i sl. Ukoliko je neko otkrio neki novi bend ili hit singl, u trenutku kada to postavi na svoj facebook nalog, postaje dostupno ostalima da pogledaju, odslušaju i da informaciju prenose dalje. Popularizacija muzičkih grupa je, dakle, mnogo brža i što je najbolje, širi se pomoću preporuke prijatelja.
U vezi sa prethodnim, potrebno je naglasiti da se ne dele samo muzika i slike. Na Facebook stranama prijatelja se mogu naći i veoma korisne informacije vezane za karijeru. Na primer, oglas za praksu ili posao možete pročitati upravo na zidu svog prijatelja! To ima više prednosti nego kada se pročita na Infostud-u ili na samom sajtu kompanije o kojoj se radi. Naime, informacija će brže stići do Vas, imaćete poverenja u njenu verodostojnost pošto Vam je preporučuje prijatelj, motivisaće Vas da se prijavite iz istog razloga, i na kraju, ali ne najmanje važno, otkloniće barem deo stresa i treme koji su uvek prisutni kada se prijavljujete za posao. Ni jedan od ovih aspekata nije za zanemarivanje. Dodatno, prijatelj Vas može preporučiti poslodavcu, ili uputiti na nekoga ko Vam može dodatno pomoći u toj situaciji.
Društvene mreže su svakako evoluirale od čiste zabave do korisnog sredstva komunikacije i poslovanja. Kompanije se preko njih reklamiraju, ljudi zapošljavaju, informišu, razvijaju i stiču razne veštine i znanja. Nije ni čudo što giganti poput facebook-a i twitera dobijaju sve više članova svakog dana, bilo kompanija ili običnih građana. Ono što je važno u vezi društvenih mređa je da se uvidi njihov potencijal, ali se takođe mora naći i prava mera u njihovom korišćenju.
Autorka: Sanja Zurnić
Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Loading...
