REGION – Početak razvoja PR profesije u BiH veže se za 2000. godinu kada je usvojen Zakon o slobodi pristupa informacijama koji je, između ostalog, obavezao sve javne institucije i kompanije da moraju, po zahtevu novinara i običnih građana, dostaviti informacije koje poseduju, a iz domena su njihovog rada. Iako u početku uz velike otpore, većina ovih institucija odredila je barem po jednog svog zaposlenog ili zaposlila novog, najčešće novinara, koji su počeli komunicirati s javnošću, dostavaljti tražene informacije, ali i sve češće voditi proaktivnu komunikaciju.
Do tada je PR postojao u delu bogatih komercijalnih firmi, najčešće vezan za martketing, međunarodne organizacije, entitetske vlade, a u određenoj meri o njemu su vodile računa i nevladine organizacije, pre svega boreći se za dobijanje projekata. No, nakon 2000. godine, PR sektori dobijaju razne vladine institucije, bolnice, ambulante, policijske uprave, zavodi…
U istraživanju o stanju PR profesije u BiH putem anketiranja PR praktičara, koje je realizovala agencija PRIME Communications 2013. godine, pokazalo se da 63,5% ispitanika ima više od pet godina iskustva u ovom poslu, a da je 36,5 % njih pre toga radilo u novinarstvu. Ispitanici su identifikovali da uspešan PR stručnjak treba da ima dobre komunikacijske veštine i javni nastup, da treba poznavati i razumeti biznis, te da ima razvijene menadžerske veštine. Iako skoro svi ispitanici (97,4%) smatraju da PR menadžer treba da učestvuje u donošenju strateških odluka, samo 36,5% ima priliku da to zaista i radi. Takođe, 73% ispitanika navelo je da pored poslova koje obavljaju kao osobe za odnose s javnošću u svojoj organizaciji, obavljaju i druge obaveze koje nisu direktno vezane za PR.
Prema ovom istraživanju postoje dva glavna razloga za loš imidž PR-ovaca u BiH, a to su nestručan kadar i nepostojanje strukovnog udruženja. Kao i prethodnih godina ispitanici (56%) su odgovorili da se najviše bave odnosima s medijima, te da su najveći problemi nedostatak finansijskih sredstava i nerazumevanje važnosti odnosa s javnošću od strane menadžmenta. Upravo podatak da se PR najviše zasniva na odnosima s medijima je dokaz još uvek značajne simplifikacije uloge PR-a u bosansko-hercegovačkom ambijentu. Iako veće kompanije danas imaju PR sektore s više ljudi, očigledno je da su takve firme još u izrazitoj manjini. Ispitanici i dalje najviše sarađuju s dnevnim novinama, a od novijih komunikacijskih kanala najviše koriste službene web stranice.
Zanimljivo je da jedno slično istraživanje Media plan instituta iz 2006. godine pokazalo približno iste rezultate. To pokazuje da, iako je jasno da se profesija odnosa s javnošću bolje percipira i u javnosti i obrazovnom sistemu i u raznim drugim privrednim sferama, njena kvalitet (raznolikost poslova, stručnost praktikovanja, pa čak i učinci) nisu napravili veliki iskorak. Veštine se najbolje uče u praksi (slično kao u novinarstvu), ali je izuzetno značajno formalno, pre svega akademsko obrazovanje.
Srazmerno broju stanovnika, Bosna i Hercegovina je zemlja s najvećem brojem odseka na fakultetima gde se studira novinarstvo – sedam, od čega je šest javnih i jedan privatni fakultet. Odnosi s javnošću ne postoje kao zaseban odsek nigde na dodiplomskim studijama, ali se pojavljuju povremeno kao postdiplomski (master) studiji. Međutim, studenti na fakultetima u Federaciji BiH nakon prve godine opredeljuju se za smer novinarstva ili PR-a. U Republici Srpskoj još uvek insistiraju na tome da novinarstvo mora biti strogo odvojena disciplina i da uključivanje drugih vidova komunikacije (s drukčijim ciljevima) u načelu nije poželjno.
Semina Hadžović Ajvaz s Odseka komunikologije Fakulteta humanističkih nauka u Mostaru, inače predavač odnosa s javnošću, za ovaj tekst iznela je stav da se PR u BiH još nije razvio kao što je u evropskim zemljama. „Kod nas se još uvek devalvira i umanjuje vrednost PR struke. Jedan od dokaza je što u sektorima za odnose s javnošću najčešće rade osobe koje nisu obrazovane za taj posao i koje ne shvaćaju primarnu funkciju PR-a i smatraju da je u opisu njihovog posla da pišu saopštenja za javnost, a najčešće angažuju agencije kada im je potreban krizni plan, promocija proizvoda/događaja, kreiranje promotivnog materijala i sl. da obave njihov posao“.
Ajvaz, koja je inače i direktorica agencije POLIS, kaže da je jedan od primarnih problema na fakultetima što predmete vezane za PR najčešće predaju profesori i asistenti koji nemaju iskustva u praksi, i koji nikada nisu primenili ono o čemu govore. „PR se poistovećuje s novinarstvom, iako je reč o dve različite discipline koje su srodne, ali imaju različite ciljeve. Novinarstvo je tu da informiše, a primarna funkcija PR-a je pravljenje dobrog ambijenta između određene organizacije i ciljane grupe“.
Radenko Udovičić, profesor novinarstva na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu i novinarstva i PR-a na Humanističkom fakultetu u Mostaru kao veliki problem za oba vida komunikacije ističe činjenicu da su na fakultetima, posebno u velikim gradovima, velike grupe s kojima je teško praktično raditi te se nastava zasniva na teorijskim osnovama. „Naravno da je teorija važna, to je uostalom i osnova akademskog obrazovanja, ali nužno je da studenti više pišu, prave projekte i nalaze rešenja za prevladavanje bilo stvarnih ili hipotetičkih situacija iz oblasti PR-a“. Udovičić smatra da nije problem što ima dosta zajedničkih predmeta na oba studijska smera jer je deo tehnika isti i za novinarstvo i PR, ali je metodologija primene različita.
Zahvaljujući jačanju potreba za PR-om i jačanju svesti kod javnih i privatnih poslodavaca da je PR nužan za uspeh, stvorila se potreba za doškolovanjem generacije mladih PR-ovaca te je na fakultetima kvantitet odnosa s javnošću porasla. Međutim, svi se slažu da je potrebno ojačati i kvalitet. Kvalitet nastave na fakultetima je samo jedan uslov za uspeh. Ostao je izlazak zemlje iz recesije, dobra organizacija u samim firmama i saradnja menadžmenta i PR-a te dodatno obrazovanje, jer PR je živa društvena disciplina, zanat koji se neprekidno usavršava.
Autor: Jasmina Korda
Izvor: PRO.PR
Loading...
