Prikupljanje podataka o potrošačima postalo je praksa svuda u svetu i primenjuje se manje ili više uspešno na svim tržištima i u različitim industrijama. Ipak, u nekim segmentima ono se uopšte ne bavi potrošačima. Iznenađeni? Ne treba da budete.
Naime, fenomen big data donele su tehnologije u našem okruženju i on predstavlja način na koji kompanija može da obradi sve veću količinu podataka i upravlja njima, uključujući i one o potrošačima, na osnovu kojih će doneti druge odluke važne za poslovanje
Ključna promena koja se javlja s principom big data jeste mogućnost da se efikasno pomerimo ka razmišljanju o pojedincu. U prošlosti, razumevanje pojedinca i naknadno komuniciranje s njim zasnivano je isključivo na istraživanjima koja su rađena na uzorku, što predstavlja samo deo naših (potencijalnih) kupaca. Danas tehnologija omogućava pojedincima da u procesu kupovine ostavljaju digitalni otisak. Te tragove možemo iskoristiti i za razumevanje pojedinca i za marketing namenjen pojedincu.
Pojedincu može da se prilagodi komunikacija tokom njegovog kupovnog puta, i to relativno rano. Na osnovu podataka o potrošnji u prošlosti, pojedincu u fazi kupovine možemo predložiti proizvode ili usluge koje su za njega najpovoljnije. To povećava verovatnoću kupovine i smanjuje zasićenje nebitnim ponudama, a samim tim radimo na optimizaciji naših troškova komunikacije. Ponašanje potrošača tokom vremena pomaže nam da otkrijemo pojedince koji smanjuju potrošnju, što predstavlja opasnost za potencijalno prebacivanje potrošnje kod potencijalne konkurencije. Dodatno istraživanje zadovoljstva i analiza korisnika društvenih mreža omogućavaju nam da otkrijemo mogući razlog za prestanak lojalnosti potrošača i time na vreme sprečimo njegov odlazak.
Kompanije sve bolje razumeju potencijalne koristi koje big data donosi. Iako se većina kompanija i u svetu i u našem regionu nalazi u tački razmišljanja i istraživanja big data, neke od njih već su počele da prave prve korake. Uglavnom su to firme koje već imaju pristup mnogim informacijama o svojim klijentima, uglavnom o prodaji (broj artikala u vašoj korpi, kupovina preko kartice) ili korišćenju robe i usluga (broj poziva, dužine poziva itd.).
Marketing odeljenja sigurno su jedna od onih koja će zbog pojave big data doživeti promene. Možemo očekivati ulaganja u osoblje s analitičkim veštinama (npr. data mining, baze podataka…), uspostavljanje poslovnih procesa koji će se izboriti s brzim i kompleksnim načinom delovanja (gde dobiti informacije, šta raditi s tim informacijama) i tehnologiju koja će podržati sav taj proces. U tom kontekstu često se govori o novoj generaciji marketinga, tzv. data driven marketingu.
Za kompanije koje su u big data prepoznale potencijalnu vrednost, od ključnog je značaja da razumeju koji su izazovi i šta ih čeka na putu uvođenja tog koncepta. Naime, popularizacija koncepta big data često predstavlja pojednostavljenu sliku tog fenomena, a ponekad stvara i lažna očekivanja.
Pre nekoliko godina nešto slično se desilo s konceptom upravljanja odnosima s klijentima (CRM). Preduzeća su CRM videla, pre svega, kao tehnološki, a ne kao organizacioni izazov promene korporativne kulture firme, koja stavlja potrošača u centar i s njim uspostavlja odnos pomoću različitih kanala. To je bio razlog zbog kojeg su mnogi projekti propali.
Nešto slično moglo bi se destiti i s big data. Kompanije koje će shvatiti da je to pre svega optimizacijski izazov – kako da na najbolji način iskoriste raspoložive izvore podataka koristeći svoju analitiku i poslovno razumevanje smisla i na osnovu toga prave bolje, pametnije, jeftinije, brže i kvalitetnije proizvode i usluge – biće uspešne.
Autor teksta: Miha Vogelnik (Valicon, Slovenija)
Izvor i foto: Market Network
Loading...
