Bonton nalaže da morate na Instagramu da zapratite i nalog @klijentjeuvekupravu ako ste iz kreativne industrije ili sa njom imate bar malo dodira. Ova fantastična zbirka agencijskih mudrosti sakupljenih kroz bogato iskustvo u odnosima sa klijentima, dok dajemo krv, sreću, suze i znoj za šaku dolara, razgaliće i najtvrđa srca među vama i vašim najmilijima.
Šalu na stranu, svi mi koji smo bili zaduženi za neku kreativnu kampanju, vodili komunikaciju ili ceo proces razmene između kreativnog tima sa jedne strane i klijenta sa druge, neretko smo se prvi našli na udaru – takoreći, između čekića i nakovnja. Nema polja u kome može da nastane više nerazumevanja, neslaganja i posledične frustracije kao u oblasti vizuelnog oblikovanja ideje i vrednosti kroz dizajn.
Ako ste, kao i ja, dobijali zahteve da “uzmete vektorski logo sa naše vizit-kartice” ili da “ilustrujete osobu u oblike Crne Gore” – znate o čemu govorim. Nerazumevanje ipak najčešće potiče iz potrebe klijenata da, iako angažuju profesionalnog dobavljača usluga dizajna, nastavljaju da se, direktno i lično, laički bave dizajnom. Tako agencija i dizajneri postaju samo ruka kojom klijent povlači linije, kreira gradijente i meša boje, kako bi se ispunile sve želje i očekivanja. Često nepotrebno.
Ulazak u domen dizajna, ili bilo koje druge specifične profesionalne oblasti, od strane klijenata bez potrebnih znanja, veština i prethodnog adekvatnog iskustva je nešto što nam se svima pre ili kasnije desi. Samo je na nama da postavimo granice i ostanemo istrajni u odbrani iskustva, znanja i zaduženja. Međutim, čini se da je glavni izazov malo veći.
Odgovori u ovom nerazumevanju između dve strane – agencije i klijenta – razdvojenih jazom koji predstavlja problem, zadatak koji treba da se obavi, kriju se u vežbanju veština koje jednostavno nazivamo novom pismenošću. Ove veštine moramo jednako unapređivati i mi sa našim timovima koji rade na kreativnom razrešenju problema i zadataka, ali i naši klijenti, kojima moramo u tome pomoći. Jer šta je drugo davanje brifa, postavljanje ciljeva, određivanje ciljnih grupa i metrika, određivanje kanala komunikacije, tona i jezika nego informaciona pismenost, sposobnost da se pronađu, procene, organizuju, upotrebe i komuniciraju informacije u različitim formatima, naročito u procesima donošenje odluka, rešavanja problema i sticanja znanja? Zar je kreiranje vizualnog identiteta i dizajna u cilju komuniciranja određenih poruka drugačije od vizualne pismenosti, gde dolazi do izražaja sposobnost da efektivno tražimo i nalazimo, tumačimo, procenjujemo, koristimo i kreiramo slike i vizuelne formate?
Upravo ta aktuelna (poslovna) realnost, stvarnija nego ikada ranije, nalaže svima nama da uvek budemo spremni za učenje, razumevanje i analizu informacija i donošenje utemeljenih, informisanih odluka. Veštine medijske, informacione, digitalne, vizuelne, informatičke, statističke… – kraće nove pismenosti – potrebne su nam svima, svuda i uvek. Zato nas i rad na njihovom unapređenju, čak i na relaciji agencija-klijent, može zbližiti i pomoći da ubuduće lakše, brže i bolje dođemo do pravih rešenja.
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Goran Zarić, Menadžer programa Nova pismenost, Propulsion