“Kada bi na zemlji sve bilo razumno, ništa se ne bi dogodilo.” – Dostojevski
Zato dan u životu PR-ovca počinje, u stvari, već sa prvim sumrakom. Bez obzira da li će inspiraciju tražiti u dobroj knjizi, zanimljivom društvu ili sjajnom koncertu, PR-ovac će svoje JUTRO početi dobrom večerom i čašom omiljenog pića, otvarajući sve misli i sva čula za nalet kreativnog promišljanja i stvaranja, za iznalaženje nemogućih rešenja, osmišljavanje do sada neviđenih noviteta i uopšte uzev – novih i drugačijih načina da njegova poruka dopre do željenog uha. To “jutarnje” povečerje prilika je i da oslušne dan koji dolazi, da krene u susret vestima, mišljenjima i reakcijama čak i pre nego što to objavi #prvasmena na Twitter-u!
Tako spreman i o svemu obavešten PR-ovac zaslužio je duplu, jaku PRVU KAFU, jer mora biti veoma budan kada odgovara na neosnovane pritužbe, zakasnele ispravke, nejasne zahteve, nedefinisane ciljeve, nerealna očekivanja… Što su prvi zadaci koji ga po razbudjivanju sačekaju.
(DO)RUČAK preskače. Mora da odbrani strategiju, obrazloži budžet, odgovori ljubazno i opširno svim medijima u svakom pogledu, izbrifuje svoj tim, proveri realizaciju, uskladi se sa finansijskim i pravnim sektorom, pošalje info upravnom odboru (i/ili direktoru), zatim tvitne, fejvuje i šeruje. U međuvremenu, neki (retki) stignu i da razmisle.
MRAK mu pada već tu oko ručka. Što od gladi, što od svesti da će veći deo obaveza preći I u naredno jutro, a da ni sa onim jutrom sa početka ovog teksta nije još završio. Tmina je sve gušća jer muku nema sa kim da podeli: direktor nema vremena, novinari i urednici u žurbi – zatvaraju broj, saradnici još u većoj tmuši jer će opet na poslu ostati prekovremeno. Naravno, ovaj idealan scenario ne predviđa i nervozne supružnike, bolesnu decu, đačke i adolescentske probleme… Kad ih ima – da začine dan!
Tako se, u beskrajnom nizu dešavanja, spajaju jutra i večeri. Sa ljudima u senci, onima koji su tu da stvari poguraju, pokrenu, povuku, promene.
Kada se PR profesija utemeljivala kod nas (ima tome bar dve decenije), bili smo svedoci nerazumevanja značaja profesije i značaja komunikacije uopšte, kao i pogrešne percepcije menadžmenta i medija o tome šta su zadaci PR-ovaca i kakve rezultate njihov rad može doneti kompaniji.
Danas, vrteška je ista, ali je utisak sasvim drugačiji. Čini se da danas PR-ovci ne razumeju do kraja gde i kako treba da su pozicionirani, koja znanja i veštine treba da razvijaju, kakav je njihov doprinos kompaniji i koje izazove pred njih i pred profesiju postavlja ubrzani razvoj komunikacija.
Zato će najteži zadatak PR-ovcima, svakoga dana u budućnosti, biti da PRomene – o kojima su sa lakoćom govorili drugima – upravo sprovedu na sebi i u sebi.
Prim. autora: Stavovi izneti u tekstu su lične prirode i bazirani na ličnim iskustvima – kako sa direktorima tako i sa PR-ovima. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna, ma koliko da vam sve ispričano zvuči poznato.
Autor teksta: Nataša Pavlović Bujas, osnivač i direktor agencije Blumen group, Beograd
Izvor: DSOJ
Loading...
