Inicijativa „Digitalna Srbija” (DSI) danas je objavila izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema koji su kreirali sa saradnicima iz Ernst & Young-a i PwC-a. Izveštaj, nazvan „Startap skener”, za cilj ima da pruži detaljniju, sveobuhvatniju sliku srpskog startap ekosistema od one koju je stvorio Startup Genome po prvi put ove godine. Inače, DSI je i inicirao uključivanje beogradsko-novosadskog ekosistema na ovu čuvenu svetsku startap mapu.
Kao što je Startit već pisao, procena Startup Genome-a je da se srpski startap ekosistem nalazi u ranoj fazi razvoja. Broj startapa u ekosistemu kreće se između 200 i 400, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja. Ovaj broj je sličan onome koji imaju Varšava i Bukurešt, a imamo duplo više startapa od Budimpešte.
Najperskpektivnije grane u domaćem ekosistemu su blockchain i razvoj video-igara, a pored toga, domaći startapi se značajno bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.
Primarni klijenti srpskih startapa su preduzeća, 57 odsto, dok 41 odsto njih prodaje direktno potrošačima. Među B2B (Business-to-business) startapima, 33 odsto je orijentisano na mala i srednja preduzeća, 24 odsto na velika preduzeća, a dva odsto razvija proizvode za vlade i nevladine organizacije.
Domaći startapi su mnogo više orijentisani na tržišta SAD, 37 odsto i Evrope, 26 odsto, nego ukupno na Srbiju i države bivše Jugoslavije, 22 odsto (po 11 odsto na oba tržišta), a samo šest odsto startapa definiše svoje tržište kao „globalno”. Azija, na primer, još uvek nije primamljiva za srpske startape, iako se sve više globalnih interesuje za to tržište, a sa Kinom, Rusijom i Turskom održavamo dobre ekonomske odnose.
Kada pričamo o dosegu globalnog tržišta, više od polovine startapa u Beogradu i Novom Sadu kao većinu svojih kupaca imaju one koji su izvan Srbije. Međutim, autori skreću pažnju na to da postoji prostor za unapređenje u pogledu globalnih ambicija.
Najbolje rangirani globalni ekosistemimi predstavljaju izvor iskustva i znanja za kreiranje poslovnih modela i startapa koji imaju potencijal da postanu globalni lideri. Povezanost osnivača startapa u Srbiji sa globalnim liderima je jača od proseka, ali i se napominje da i tu postoji prostor za poboljšanje u pogledu integracije tih osnivača u naš ekosistem.
Domaći osnivači startapa su dobro povezani sa globalnim predstavnicima najviše zahvaljujući poslovnim vezama koje su lokalni preduzetnici razvili sa preduzetnicima iz Londona i Silicijumske doline.
Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80 odsto sredstava otišlo u samo dve kompanije. Ono što je i Startup Genome izveštaj pokazao, jeste sledeći problem — više od 50 odsto domaćih startapa se u potpunosti finansira iz sopstvenih sredstava. Startapi beogradsko-novosadskog ekosistema u seed fazi dobijaju oko 90 odsto manje sredstava nego što je globalni prosek za istu fazu razvoja — srednja vrednost seed runde kod nas je 20.000 evra.
Globalni startapi su i dosta ambiciozniji od domaćih. To se najbolje primećuje kroz podatak da duplo više globalnih startapa cilja tržište od preko 30 milijardi dolara — 30 odsto naspram naših 15 odsto.
Ceo izveštaju pročitajte ovde.
Loading...
