Može li ambalaža biti sastavni deo prodajnog koncepta?

Kroz istoriju prodaje i prodajnih mesta ambalaža je uz kvalitet bila gotovo jedino sredstvo diferencijacije proizvoda u odnosu na konkurenciju. Uglavnom usko specijalizovane i orijentisane na lokalnu zajednicu, trgovine su po pravilu bile okvir za izlaganje što većeg broja proizvoda koji bi mogli zainteresovati kupce.
Dok se na primer u Rimskom carstvu roba prodavala većinom u ‘rinfuznom’ obliku, pojedini proizvodi, obično oni luksuzniji, imali su svoju pripadajuću ambalažu. Tako se danas svuda prilikom arheoloških iskopavanja često nalaze staklene bočice i spremnici u različitim oblicima i bojama.
Kroz srednji vek, a posebno nakon njega, takva praksa je napredovala, ali princip organizacije prodajnog mesta nije se značajno izmenio, trgovina je uglavnom počivala na vlasniku, odnosno osobi iza pulta i dizajnu ambalaže u koju bi smestio pojedini proizvod.
Tek s početkom brendiranja pojavila se potreba za dizajnom ambalaže koja će komunicirati sve one vrednosti osmišljene za kvalitetno pozicioniranje i prodaju proizvoda, a u skladu sa tim i prostora unutar kojeg će se izlagati. Više nije bilo dovoljno imati dobrog prodavca kojem će kupci u direktnoj interakciji verovati jer se odjednom pojavila neka tuđa priča koja do kupaca dolazi kroz neke nove kanale komunikacije i od koje se očekuje da se dosledno prenese na prodajnom mestu.
Danas je osmišljavanje ambalaže jedan od temelja razvoja gotovo svakog proizvoda i razvija se već u ranim fazama razvoja brenda, ali često odvojeno od koncepta prodajnog mesta u kojem će se ta ista ambalaža nalaziti. Takav pristup nije nužno loš jer se nakon inicijalnog probnog perioda uoče neke dodatne činjenice koje onda mogu pomoći prilikom razvoja specifičnog prodajnog doživljaja, ali u stvarnosti to znači dodatna ulaganja zbog unapređenja prodaje.
Dok je većim kompanijama to uobičajeni deo razvojnog procesa, malima takav pristup može biti vrlo težak i najčešće završava na minimalnim potrebnim intervencijama unutar trgovine. Dobro postavljen koncept dizajna ambalaže može postati sastavni deo prodajnog koncepta unutar vlastite ili mešovite trgovine, a time i znatna ušteda sredstava u razvojnoj fazi.
Takvih primera ima dosta, kako malih brendova koji su kroz dizajn ambalaže izrasli u respektabilne globalne igrače, tako i velikih svetskih korporacija. Taj pristup se lakše primenjuje na određene tipove proizvoda koji se bez ambalaže ne mogu izložiti poput tečnosti, prahova ili kozmetike, ali se može uspešno integrisati i u drugim industrijama.
Možda je najbolji primer korišćenje ambalaže integralno osmišljene za uređenje prodajnog mesta Švajcarska kompanija Freitag koja svoje reciklirane proizvode (torbe, novčanike i slično) izlaže unutar pripadajuće ambalaže koja je poslagana duž zidova trgovine. Na taj način ne samo da je dobijen ujednačen izgled svih trgovina i dosledno se prati filozofija brenda, već je smanjen i trošak najma (na primer, nema potrebe za velikim spremištem), a za uređenje prostora su potrebni minimalni zahvati, vreme i sredstva.
Prostorni koncept je osmišljen na način da je sam objekat sekundaran i najčešće se ostavlja u zatečenom stanju uz minimalne neophodne intervencije, a zaposleni u vrlo kratkom roku sami montiraju police unutar kojih se postavlja ambalaža s proizvodima, one postaju ujedno i ladice za izlaganje. Njihova flagship trgovina u Zürichu je u konačnici hrpa korištenih brodskih kontejnera naslaganih u etaže.