Kvalitet odluka menadžeri mogu poboljšati na dva načina: efikasnijim sistemom odlučivanja (podeljenim u nekoliko koraka) i grupnim donošenjem odluka. Da bi odluke bile kvalitetne, uspešni menadžeri obično razrađuju sistematičan i logičan pristup njihovom donošenju.
Ti koraci obično su:
- definisanje problema,
- definisanje mogućih rešenja problema,
- prikupljanje i obrada činjenica,
- razmatranje mogućih rešenja,
- odabir i primena najboljeg rešenja,
- povratne informaicje za bolje odlučivanje.
Iskustvo pokazuje da ljudi mogu biti delotvorni jedino ako se pravi posao dobro uradi. Biti kreativan ne znači uvek imati revolucionarne ideje, već drukčiji, neopterećeni pristup donošenju odluka. Treba imati na umu da se kreativnim menadžerima nazivaju oni koji ne samo što imaju nove ideje već i podstiču inovativnost i kreativnost podređenih. Upravo su menadžeri ti koji grade organizacionu kulturu koja ceni inovativnost i kreativnost.
Da bi odluke koje menadžeri i ostali zaposleni donose bile kreativne, potrebno je:
- da su svi zaposleni u kompaniji kreativni,
- da se stalno poboljšava i razvija kreativnost,
- da se podstiče kreativnost u kompaniji.
Kako povećati kreativnost
Svako može da bude kreativan, a u kojoj će meri to biti, zavisi od toga da li razvija svoju kreativnost ili ne. Poznato je da mnogi ljudi s godinama gube kreativnost jer i ne pokušavaju da budu kreativni. Kreativnost nije osobina samo retkih pojedinaca. Osoba koja misli da nije kreativna zapravo ne koristi svoje kreativne potencijale.
Studije pokazuju da do 40. godine ljudi zadržavaju samo oko dva odsto kreativnosti koju su imali sa pet godina. Ključ za poboljšanje sopstvene kreativnosti jeste razvijanje kreativnih potencijala čitavog života. Jedan od načina na koje se može postati kreativan jeste koncentracija i fokusiranje samo na jedan problem kako bi se osmislilo što više različitih rešenja. Pritom, nije uopšte važno da li su sva rešenja praktična. Naime, prvi korak sastoji se iz generisanja što većeg broja ideja, dok se evaluacija svake ideje obavlja kasnije.
Čovekova podsvest uključuje se u proces donošenja odluka tako što se „mozak pusti na ispašu”. Ne treba se obeshrabrivati ako već prva ideja ne bude revolucionarna. Uobičajeno je da čoveku padne na pamet mnogo ne baš sjajnih ideja pre nego što mu dođe ona prava. Najveći problem zapravo i nastaje tu, jer najbolje idejno rešenje treba primeniti, a primena je najteži korak u odlučivanju.
Izvor i foto: Market Network
Loading...
