Svi znaju bivšeg muža Kim Kardashian.
Slavljen kao jedan od najvećih hip hop muzičara svih vremena, (Kan)Ye je i veliki bully. Pošto internet sve pamti, podsetićemo se koga je sve Ye bullyngovao.
Sve je počelo sa Taylor Swift 2009. godine kada je Ye ničim izazvan prekinuo njen pobednički govor na dodeli MTV-jevih Video Music Awards. Nastavilo se sa bullyngovanjem neverovatnog niza celebrityja — od Jimmy Kimmela, Justina Timberlaka, Deadmau5a, Jay-Z-ja, Drakea i čak Peppe Pig (googleujte ako ne verujete!), preko beefova sa Kid Cudijem, Billie Eilish, Peteom Davidsonom i svojom bivšom ženom, do najsvežijih drama sa izvršnim direktorima u Adidasu i Gapu, urednicom Voguea, P. Diddyjem i Gigi Hadid. S druge strane sveta, kad je Jelena Karleuša stala u Yeovu odbranu na Instagramu tokom White Lives Matter skandala, i nju su fanovi surovo bullyngovali u komentarima, pa je morala da brže-bolje obriše sporni post.
Sve ovo vrlo vrlo plastično govori o magnitudi kulture hejta u digitalnom svetu u kome su potresi mržnje česti, erupcije snažne i ne postoji bog-zna-kakva zaštita od bullyinga ni za poznate niti za obične ljude.
Prošlogodišnje Istraživanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti u Srbiji — koje smo mi, u Propulsionu, sproveli u saradnji sa CeSID-om u okviru programa Nova pismenost koji realizujemo u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) — pokazalo je da 57% ljudi u Srbiji nikada nije doživelo neprijatnosti u komunikaciji na internetu, dok je 37% ispitanika i ispitanica bilo izloženo nekom vidu digitalnog nasilja (kao što je, na primer, cyberbullying, doxing, govor mržnje, pretnje, ucene, internet prevare i slično). Reprezentativni uzorak istraživanja činili su građani i građanke Srbije uzrasta od 12 do 60 godina.
Iako se dosta radi na identifikovanju i sprečavanju nasilja na internetu kod dece i mladih (odličan primer je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu koji se već pet godina uspešno bavi ovim problemom kroz platformu Pametno i bezbedno), digitalno nasilje među odraslim ljudima nije česta tema razgovora u društvu i u medijima.
Bumeri i gen-X su najčešće žrtve internet prevara zato što nemaju dovoljno znanja i razvijene veštine digitalne pismenosti. Iako su fišing napadi postali vrlo sofisticirani, princ iz Nigerije i dalje može da zavede naše sugrađane i sugrađanke u određenim godinama. Milenijalci su u mnogo boljoj poziciji jer su odrastali sa napretkom tehnologije, imaju svest o tome šta otprilike može da im se desi u digitalnom prostoru i imaju određena znanja i veštine kako da se nose s tim. Njih je teže prevariti, ali su više izloženi drugim vrstama digitalnog nasilja, kao što je govor mržnje, doxing, pretnje ili, na primer, osvetnička pornografija. Komunikacijsko nasilje je vrlo specifično za ovu grupu ljudi jer im se dobar deo života odvija online i zbog toga, u poređenju sa gen-X i bumerima, mnogo više ulaze u komunikaciju sa drugim ljudima na netu.
Borbi protiv digitalnog nasilja među odrasim ljudima može se pristupiti na kolektivnom i na individualnom nivou. Kolektivno, potrebno nam je više komunikacijskih kampanja koje će specifično targetirati odrasle ljude kojima fali digitalnih znanja i veština i pomoći im da se snađu u kompleksnom digitalnom svetu koji ih okružuje. Ovde postoji i široki prostor za kompanije da svoje CSR aktivnosti usmere u ovom pravcu. Individualno, u slučajevima kada smo direktno izloženi digitalnom nasilju, naše najjače oružje i dalje je sakrij, izbriši, blokiraj i/ili prijavi sve vrste bullyja na digitalnim platformama koje svojim oglašivačima prodaju našu pažnju.
Poslednja vest je da je kompanija Meta onemogućila, odnosno „ograničila”, bivšem mužu Kim Kardashian da na neko vreme koristi svoj Instagram nalog zbog kršenja uslova korišćenja ove socijalne mreže. I to je nešto! Što kaže JK: „Jedno đubre manje.”
Autor teksta: Miljan Spasić, Senior Creative, Propulsion
Loading...
