U iščekivanju mejla sa uputstvima kako napisati 10 hiljada karaktera o kompaniji za nagradu koja nam je dodeljena, dobijam isti od izvesne Elisabeth sa kojom je btw, cela korespondencija na engleskom jeziku sledeće sadržine:
„Dear A&A,
FYI, I was away, but I will send it ASAP.
PS. This is TBA…
TIA,
Elisabeth“
Dakle, koliko god mislila da sam „elektronski pismena“, opet sam izgleda nepismena, te me je to navelo da se malo pozabavim ovom temom. Komunikacija je jedna od osnovnih ljudskih potreba i sposobnosti primanja, ali isto tako i, slanja informacija.
Što se poslovne komunikacije tiče, pod njom podrazumevamo sve vidove komuniciranja među zaposlenima u firmi, ali i sa eksternim okruženjem putem različitih kanala komunikacije. Možda će se većina, koja je više upućena na komunikaciju sa spoljnim partnerima, kupcima, složiti da je poslovna komunikacija danas itekako uprošćena, i oprostite na ličnom stavu, možda čak i previše. Uglavnom se sve svodi na previše vremena provedenog u telefonskim razgovorima i sve više prisutnoj elektronskoj komunikaciji.
S tim u vezi, evidentno je da pod uticajem brzog načina života, moramo napregnuti mozak na dnevnom nivou kako bi prikupili, obradili i usvojili što više informacija (negde sam pročitala da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita, u proseku po 100.500 reči, što je oko 34 gigabajta informacija)??? Pod pojmom dan podrazumeva se vreme provedeno u budnom stanju i to van posla. OK – a USB uređaj će da me nahrani, skuva ručak, opere veš, ispegla ga i ode kod frizera? Dakle, zaključak je da se komunikacija (barem ona pisana), mora skratiti.
Ivan Klajn sa svojim saradnicim u knjizi “Srpski jezički priručnik” na temu bogatstva i siromaštva rečnika, kaže: “Pod dejstvom više naporednih činilaca, koje ovde možemo tek naznačiti (opadanje nivoa srednjoškolske nastave; umanjeno interesovanje za kulturu humanističkog tipa; birokratizacija i tehnicizacija svakodnevnog života; širenje neverbalnih vidova zabave kao što je sport, i onih samo delimično verbalnih kao što su stripovi, televizija, zabavna muzika, itd), današnji jezik – ne računamo li, naravno, stručnu i tehničku terminologiju, koje se neprekidno uvećavaju – osetno je siromašniji, jednoličniji i manje izražajan od onoga iz ranijih decenija.”
Neosporno je da se na globalnom nivou koriste skraćenice u poslovnoj komunikaciji i sve više maha uzimaju i kod nas. BC bilten je izabrao 50 najpopularnijih i najčešćih Net Lingo formi engleskih izraza koje se koriste u poslovnoj komunikaciji. U nastavku su one koje su najzanimljivije, ali i najsmešnije:
AFAIC – As Far As I`m Concerned / Što se mene tiče/
ASAP – As Soon As Possible/ Što je pre moguće/
DRIB – Don`t Read If Busy /Ne moraš da čitaš ako si zauzet/
EOT – End Of Thread /Kraj niza poruka/
HIOOC – Help, I`m Out Of Coffee / Upomoć, ostao sam bez kafe/
IAITS – It`s All In The Subject / Sve je u subjektu/
IANAL – I Am Not A Lawyer /Ja nisam advokat/
MOTD – Message Of The Day / Poruka dana/
MTFBWY – May The Force Be With You /Neka sila bude uz tebe/
NSFW – Not Safe For Work / Nije bezbedno za posao/
OTP – On The Phone / Na telefonu/
P&C – Private & Confidential /Privatno i poverljivo/
RFD – Request For Discussion /Zahtev za diskusiju/
RFP – Request For Proposal /Zahtev za predlog/
STD – Seal The Deal /Zaključi ugovor/
TBA – To Be Announced /Tek treba da se proglasi/
TIA – Thanks In Advance /Hvala unapred/
WOMBAT – Waste Of Money, Brains And Time /Traćenje novca, mozganja i vremena/
YW – You`re Welcome / Nema na čemu/
MYOB – Mind Your Own Business /Gledaj svoja posla/
QQ -Quick Question / Brzo pitanje/
JIT -Just In Time / Tačno na vreme/
GMTA -Great Minds Think Alike /Veliki umovi razmišljaju slično/
Pored ovih skraćenica, neophodnih za svakodnevnu komunikaciju, pogotovo poslovnim ljudima koji neformalno komuniciraju sa stranim partnerima, imamo sms, Facebook i Twitter komunikaciju što je opet potpuno nova jezička dimenzija (nešto kao esperanto, jezik koji služi svojoj svrsi) – s tim da je nepoznato koliko ljudi danas u svetu govori esperanto, a sigurna sam da ovaj „skraćeni jezik“ govori onoliko ljudi koliko danas koristi internet – dakle, mnogo.
Dolazim do zaključka da, isto kako postoji trend koji mi žene volimo da pratimo u modi, tako postoji i trend koji se nameće kao nova forma komunikacije. Svi oni koje ne koriste internet i društvene mreže – šta da vam kažem, nek’ vam je Bog u pomoći.
Takođe, da li se nazire tendencija uvođenja #simbola u pisanu komunikaciju (bloger Hrvoje Mihajlić je simpatično rekao ¬ “Ukoliko bi išli ismijavati jezikoslovce, mislim da je samo pitanje vremena kad će se ovaj termin kod nas zaživjeti kao „ljestvičaste ključne riječi“)?
Nego, da li zaista štedimo vreme ili postajemo lenji i razmaženi ? OMG, LOL … AFK, TTYL ( Oh my God, laughing put load … away from keyboard, talk to your later). Pritom, pogledajte Viber. Oni koji imaju tu sreću da poseduju smart telefone, znaju da na Viberu većina skraćenica čak ima svoj zasebni “stiker”, pa ne morate čak ni da ulažete dodatni napor da iskucate ta 3 do 4 slova.
Akademik Ivan Klajn je za Blic rekao da su reci „daunloud”, „guglovanje”, „pozz” i druge reči iz internet slenga prešle u našu svakodnevicu i da polako ali sigurno ulaze u zvanične rečnike. Svakako, dodatan podstrek mogao bi da da Oksfordski rečnik, koji ne samo da se otvorio za žargonske fraze, već je u svoje novo izdanje uključio i grafički simbol srca i skraćenice tipa „OMG”, „LOL”. (Izvor: Blic).
Instant poruke koje su u upotrebi, uglavnom koriste tinejdžeri, ali sve više i poslovni ljudi i polako se uvlače u svakodnevnu komunikaciju. Ako ih ne koristimo, nismo u trendu i ne bavimo se online komunikacijom dovoljno; ako ih koristimo, da li smo glupi i time nadomešćujemo ograničen vokabular? Da li ih koristimo zato što su nam nametnuti ili zato što nemamo vremena i mrzi nas da ispišemo celu rečenicu? Da li ste se prepoznali? Da, sigurna sam da jeste, a tendencija je izgleda ta da ćemo ih morati koristiti i da je to budućnost komunikacije, koliko god joj se neki od nas opirali. Savet: nađite sredinu…
Za DSOJ tekst napisala: Ana Petrović, PR & Marketing menadžer, SP „Lasta“