Marketing mreža ove godine obeležava svoj prvi veliki jubilej – 10 godina uspešnog poslovanja. Tim povodom, razgovarali smo sa kolegama iz kompanija i agencija, saradnicima i partnerima, koju ulogu u razvoju tržišta marketinških komunikacija u Srbiji u proteklih deset godina ima Marketing mreža. Anja Đurić, Marketing Lead, Glovo rekla je…
Ocenite tržište marketinških komunikacija u Srbiji u proteklih 10 godina?
Imam utisak da je fokus na brend PR u velikoj meri povećan, a smanjen na same kreativne kampanje. Pre svega mislim na saradnje sa influenserima i key opinion liderima. Kako svetsko, tako je i naše tržište doživelo jednu demokratizaciju kreiranja marketinškog sadržaja. Influenseri, BTL, social media agencije – svi oni su danas kreatori. Takva situacija rezultat je multiplikacije kanala i potrebe za prilagođavanjem sadržaja istim, na pravi, autentičan način.
Koju ulogu, po Vašem mišljenju, u razvoju tržišta u proteklih 10 godina ima Marketing mreža?
Marketing mreža ima veoma značajnu ulogu u unapređenju kvaliteta tržišnih komunikacija u našoj zemlji. Edukacija, umrežavanje, informisanje u srži su svakog projekta Marketing mreže, počevši od portala, preko festivala pa sve do najmlađeg projekta – Mark Awards koji za razliku od drugih strukovnih nagrada na tržištu Srbije koje nagrađuju najuspešnije timove i projekte, nagrađuje pojedince za lične poslovne i profesionalne uspehe.
Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete? Zašto?
Neka to bude Kaktus budući da učesnicima nudi kvalitetan i raznovrstan program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija i okuplja najveće svetske kreativce i najuticajnije pojedince komunikacijske industrije. Sa zadovoljstvom se uvek setim i akcije #KampanjaNaDar u kojoj sam učestvovala pre, sada već, pet godina.
Handle with care – u kom kontekstu ćemo koristiti ovu frazu u 2022. po Vašem mišljenju?
Marketing sa svrhom je sigurno jedan od najvećih trendova u poslednjih nekoliko godina i nesumnjivo će i u Srbiji imati svoju ulogu. Sa druge strane, na stranim tržištima gde je ovaj princip već neko vreme u upotrebi počeli smo da primećujemo probleme sa tim pristupom. Hajde da uradimo jedan misaoni eksperiment. Zamislite da pričamo o vodi. Umesto da komuniciramo nešto konkretno kao što su poreklo, način proizvodnje, ukus i slično, mi idemo dublje i pronađemo čistoću kao apstraktnu vrednost vode. Odatle odlučimo da je čistoća vrednost za koju se vredi boriti i onda brend počne da pokreće incijative za čistoću vazduha, energije i tako dalje. Tako ćemo zasigurno privući pažnju većeg dela publike. Međutim, recimo da onda brendovi koji se bave kozmetikom, kućnom hemijom ili čak venčanicama žele da primene isti princip. Oni će takođe doći do čistoće kao vrednosti i neminovno početi da grade veoma slične inicijative našim. Problem je što postoji određen, mali skup tih univerzalnih vrednosti i neminovno je da velika većina brendova završi na istim. Tako se gubi diferencijacija a sa njom i istaknutost. Možda majonez i nema svrhu sem da bude u salati i sendviču? Mislim da ćemo se u dogledno vreme vratiti na konkretne stvari, na male stvari u proizvodu koji čine naš život bar malo boljim (ukusnijim) ali će fokus biti manje na komunikaciji, a više na samom korisničkom iskustvu prozvoda.
Loading...
