CMO (direktor marketing sektora) distributerske kuće „MCF MegaCom Film” Marko Čkonjević specijalno za Marketing mrežu govori da li će „veliki“ bioskopi zatvoriti „male“, koliko je važan marketing za promociju filma, kao i zašto se oglašavati u bioskopima.
U kojoj meri su bioskopi u Srbiji „živi“ budući da je drastično opala kupovna moć građana u poslednjih nekoliko godina?
Kao tržište nismo merodavni iz prostog razloga što nemamo adekvatnu bioskopsku infrastrukturu. Živimo u zemlji u kojoj je bioskopska infrastruktura upotpunosti uništena, a tek je u posednjih nekoliko godina počela da se oporavlja. Ulazimo u fazu, uslovno rečeno, popularnosti bioskopa u tržinim centrima tzv. multipleksima i upravo zahvaljujući tim multipleksima ljudi su počeli da se vraćaju u bioskope. Ako pogledamo statističke podatke, bioskopska poseta u periodu od 2002. do 2007. godine beleži drastičan pad. Sa nešto više od pet miliona gledalaca 2002. godine pada na nešto više od milion poseta 2007. (na godišnjem nivou). Taj pad je uslovljen lošom privatizacijom, lošom bioskopskom uslugom, vrlo raširenom piraterijom, što predstavlja veoma demotivišući faktor za potencijalne ulagače. Otvaranjem multipleksa u tržnim centrima „Delta City“ i „Ušće“, kao i otvaranjem „Arene“ u Novom Sadu, poslednjih godina bioskopi beleže rast. Kraj 2011. godine završen je sa oko dva miliona i šest stotina hiljada posetilaca, što je negde vrlo ohrabrujuće i za investitore, ali i za distributere.
Nedavno je otvoren „Cineplexx“ bioskop u tržnom centru „Delta City“ umesto dosadašnjeg „Ster Cinemas“ multipleksa. Šta je to novo donelo na velike ekrane i smatrate li da će „veliki“ zatvoriti „male“?
„Cineplexx“ u „Delta City-ju“ jedan je od bioskopa u porodici koja će biti osovina daljeg razvoja bioskopskog tržišta. On donosi mnoge novitete, u smislu kvaliteta usluge, ali i drugačijeg programa. „Cineplexx“, na prvom mestu, za običnog gledaoca predstavlja sinonim povoljnijeg i konfornijeg odlaska u bioskop. Tako postoje porodična vip i poklon kartica, a uskoro možemo da očekujemo i bonus karticu. U pitanju su priprejd kartice koje pružaju mogućnost za prikupljanje bodova koji se kasnije mogu pretvoriti u besplatno piće nakon filma, kokice ili popuste za kupovinu ulaznica za neke druge filmove. Ali ono što je najvažnije, „Cineplexx“ donosi digitalizaciju, za kojom mi uveliko kaskamo. Slika i zvuk u ovim bioskopima su besprekorni, a sadržaj će biti prilagođen kako za mlađu, tako i za stariju, ozbiljniju publiku, otuda bez i malo lažne skromnosti idemo pod sloganoam “Doživi pravi bioskop“.
Što se tiče nestanka „malih“ bioskopa, to se neće desiti. Međutim, veliki multipleksi nužno ugrožavaju male multiplekse, ali i ti „mali“ imaju svoje prednosti, kao što je lokacija na kojoj se nalaze. „Mali“ bioskopi imaju budućnost u svetu, pa i ovde, u smislu programske orijentacije. Prilika je podelila filmove na tzv. komercijalne i umetničke. Smatram da je budućnost „malih“ u tešnjoj saradnji sa umetničkim i evropskim filmovima. Takođe, smatram da će „mali“ bioskopi u Srbiji raditi još dugo, jer nemaju ozbiljnu konkurenciju. Ipak, mislim da je budućnost u biskopima koji će imati široku i kvalitetnu ponudu.
Zašto se oglašavati u bioskopu i na koji način oglašivači mogu da iskoriste veliki broj ljudi na jednom mestu, različitog uzrasta, interesovanja itd.?
Kada me to klijenti pitaju, uvek im kažem – zato što u bioskopu nemate daljinski. Oglašanje u bioskopu je kanal komunikacije, medij koji je veoma popularan u svetu. Neki znaju da ga iskoriste na pravi način, posebno ako imaju dogovor sa bioskopskim operaterom i nadju načina da obezbede prodaju svog proiyvoda u samom bioskopu ili u neposrednoj blizini. Onda je povraćaj investicija izuzetno veliki. Oni koji malo staromodnije gledaju na to, kada uzmu i pogledaju cifre i prodaju na licu mesta, vrlo su zadovoljni. Takođe, oglašavanje u bioskopima ostavlja prostor da budete u selekciji brendova, a možete biti sigurni i da se gledalac nikada neće zasititi oglasnim porukama. U bioskop se uvek dolazi sa pozitivnom energijom, tako da se i na oglasne poruke gleda sa vedrije strane. Ono što je važno jeste da svaki film ima svoju ciljnu grupu, tako da vi vrlo precizno možete da usmerite svoju kampanju, ali dobijate i preciznu informaciju koliko je gledaoca videlo vaš oglas.
Koliko je, po Vašem mišljenju, važan marketing u kulturi, odnosno u ovom slučaju u cilju promocije filma?
Jako je važan. Marketing u kulturi je veoma dinamičan, pre svega, zato što je to marketing svakog pojedinačnog projekta/filma, koji se nekada smenjuju na nedeljnom nivou. Nedeljno imamo različite kampanje, za različite filmove i projekte, koji su okrenuti različitim ciljnim grupama, ali sa druge strane to je marketing koji ostavlja puno prostora za kreativnost. Međutim, to je i marketing koji ima veoma ograničene budžete. Intenzitet kampanje i način na koji će film biti plasiran zavisi od mnogo faktora, ali, pre svega, od komercijalnog potencijala samog filma. Postoji puno kanala pomoću kojih može da se promoviše neki film, a da se ne plati, uslovno rečeno, novcem. Najbolji način da publika čuje za neki film jeste da ga oglašavate upravo tamo gde se oni nalaze u najvećem broju. Važno je da odredite vašu preciznu ciljnu grupu, kao i koliko unapred će da se vrti bioskopski trejler. To može da donese više od 50 odsto uspeha, ukoliko je kampanja bila dovoljno duga i precizna u smislu ciljne grupe.
Primećenost filma zavisi od toga i na koji način ga prodajete, odnosno da li će ga prodati to što će gledaoci da vide što veći broj scena ili će samo kreativna agencija obaviti dobro svoj posao. Internet i društvene mreže postaju sve više imperativ kada je u pitanju promocija filma, ali za one koji su namenjeni ozbiljnoj ciljnoj grupi važani su i print oglasi u štampanim medijima. Ono što je ključno jeste marketing „od usta do usta“, jer ako se publici ne svidi neki film pratiće ga loš „buzz“ od samog početka.
Koje filmove možemo da očekujemo u novoj godini?
Može da se očekuje mnogo toga novog. Akcenat će biti na filmu “Star Wars Episode 1: fantomska pretnja“ koji stiže u bioskope u februaru, ali i film „Titanik“ i „Prometej“ u 3D formatu.
Autor: Ivana Parčetić