U Beogradu je juče završena treća po redu PACKIVITY konferencija u organizaciji Udruženja srpska dizajn platforma – Designed. Cilj konferencije bio je ukazati na značaj koncepta održivosti kada je pristup dizajnu ambalaže u pitanju.
Na ovaj način otvoren je novi prostor u gradu, u RK Beograd u Knez Mihailovoj ulici, klub Centra za promociju nauke, koji je premijerno otvorio svoja vrata u cilju organizacije sličnih tematskih skupova, sa idejom kišobrana koji će štititi u budućnosti razvoj kreativnih ideja koje prave razliku.
Priliku da prezentuju svoj rad i daju osvrt na stanje dizajna pakovanja u svetu, regionu i Srbiji imao je veliki broj učesnika. Aktuelni trenutak u svetskom dizajnu predstavio je Wolfgang Niederl, MOODLEY BRAND IDENTITY (Graz) isticanjem ključnog storytelling koncepta, istraživačkog pristupa svakom zadataku, inistiranju na priči, istini, koju svaki proizvod mora kroz pakovanje prezentovati potencijalnom kupcu. Bitno je pružiti informaciju, istaći se u odnosu na konkurenciju i pružiti emociju, personalizovan pristup pakovanju i raspakivanju proizvoda koji kupci sve više naručuju putem online kanala. Proizvod koji je dostavljen na vaš kućni prag, ukoliko ima ličnu rukom pisanu poruku, etiketu, daće dodatu vrednost i osigurati poverenje krajnog korisnika.
Vrlo upečatljivu prezentaciju imali su predstavnici iz regiona, iz studia MANASTERIOTTI&MARIĆ, koji su publiku u sali oduševili jednim od svojih projekata CLOX, a u pitanju su unikatne cipele jedinstvene u svetu, koje kao modni detalj imaju sat. Razvojni put od početne ideje, traženja fabrike koja bi pravila ove unikatne modele, kampanje i besplatnog PR-a na hrvatskoj medijskoj sceni koje je ovaj originalni koncept samo zaslugom ideje dobio proboj na inostrano tržište, svakako su dali motiv i opravdanje da ne postoji loša ideja, samo nerealizovana.
Dobar primer spajanja tradicije i modernog ruha dao je kreativni spoj oličen u maslinovom ulju DIDINO, koje takođe priča priču, i daje nam smernice na koji način u Srbiji pronaći ključ i prezentovati istinu, koja je svuda oko nas u svetlu savremenog koncepta dizajn pakovanja.
Na temu rebranidiranja srpskih proizvoda, prezentaciju svojih radova dali su studenti FILUM – Odseka grafički dizajn Filološko-umetničkog fakulteta, Kragujevac, koji su ukazali na potrebu pružanja šanse mladim snagama, svežim idejama, i tesne spone privrede i prosvete. Ukazano je na problem isticana latinice kao prihvatljivog pisma u očima privrednika, i truda da se lepota ćirilice oblikuje na prijemčiv način koji će odgovarati tržištu koje je okrenuto ka zapadnim vrednostima kao uzorima. Upravo iz ovih nama zapadnih krugova dobili smo zaključak da je odgovor upravo u našim rukama, u našem nasleđu, koje treba prepakovati kako bi bilo pročišćeno od suvišnih detalja i komuniciralo sa potrošačem na pravi način u novom dobu.
Važan deo svetskih tendencija i stremljenja u ovom trenutku, sa kojim, kako navodi predstavnica uticajne dizajn kuće LANDOR ASSOCIATES, Hamburg, i zapad ima problem da usadi kao mainstream koncept insistiranje na ODRŽIVOSTI. Podizanje svesti o važnosti recikliranja, redukovanje neograničene upotrebe sirovina i resursa, nešto je što polako svako ko u ovom trenutku vlada dizajn scenom ne može da izostavi. Dobar primer na koji način treba rezonovati ovu problematiku daje i video, ne možemo izmeniti sve na šta emotivno reagujemo, a dešava se kao ekološka nepravda oko nas, ali počnimo od malih stvari koje svako kao pojedinac može učiniti.
Jedna od kompanija koja sa uspehom od 2004. godine u našoj zemlji primenjuju strategiju održivosti, jeste upravo COCA-COLA HBC Srbija, Beograd, Srbija. Po rečima Jelene Trninić – menadžera za ambalažu i ambalažni otpad, zakonski okvir obavezuje da 24% proizvoda mora biti reciklirano, mi upravo kao zemlja pravimo prve korake ka ovom konceptu, i to ne radi održivosti koncepta održivosti, nego radi osvešćivanja realnih problema koji su svuda oko nas i na koje shodno civilizacijskom stupnju na kome se nalazimo moramo reagovati koliko danas.
Okrugli sto na temu odnosa profesionalaca koji kreiraju i čine dizajn scenu današnjice i industrije sa druge strane, koja ima potrebe za njihovim angažovanjem, probudio je mnoga pitanja.
Sveprisutan koncept nije više samo ESTETIKA, ona mora biti praćena ETIKOM; istinom i poštenjem kada je prezentacija proizvoda u pitanju. Nažalost pristisak posla ne dozvolja profesionalcu da svakom projektu pristupi na adekvatan način, da pronađe strast koja ga pokreće, uloži trud koji se vidi kroz kreaciju samog pakovanja. Mi smo tek na pragu prihvatanja novih ideja, potrebna je stalna edukacija i upravo ovakvi susreti kao jedinstvena prilika koja bi nam osvestila važnost kretanja u tom smeru.
Po mišljenju Slavimira Stojanovića, autora brenda FUTRO, našeg istaknutog dizajnera, evidentno je da Srbija kaska u odnosu na region, shodno svojoj zatvorenosti poslednjih 20 godina. Jedini prostor u kome se kreativnost ogleda odlazi u krajnost i umetničke doživljaje, nije toliko konzumeristički nastrojena orijentacija naših profesionalaca, potrebno je praviti kompromis ličnih estetskih kriterijuma i zahteva klijenata, nesigurnosti čak i velikih brendova da naprave mali korak i naprave razliku, preokret. Sve se svodi na dekoraciju, a poruke nema. Svet se okrenuo jednostavnoj tipografiji, u igri je kontekstulalno pitanje dizajna kao primat.
Slobodan Jovanović Coba – osnivač COBA&ASSOCIATES ističe da je potrebno slušati klijenta, njegovu istinu o sebi, vratiti mu istinu nazad u vidu dizajna, u obliku koji on može da prodaje i plasira dalje.
Neohodno je učvrstiti esnaf kada je dizajn scena u pitanju, umrežiti se do nivoa da postoji standard kada je pružanje usluga, svojevrsni cenovnik u pitanju, na taj način stvaramo pravila igre, i jačamo dizajn zonu.
Dotaknuta je tema na koji način dizajneri sami sebe promovišu, neretko zaborave brendirati svoju kuću, plasirati je na tržište, redizajnirati logo i promo materijale, ponekad se ponašaju kao najgori klijenti, bitno je odlučiti koji je to trošak bez koga se ne može, na šta treba baciti akcenat, i uložiti sav novac, kako bi efekat bio najveći, istuču u MANASTERIOTTI&MARIĆ.
Zaključak ovog skupa jeste da je neophodna pomoć države i prepoznavanje interesa da je bitno na koji način su plasirani prozivodi koji su proizvedni u našoj zemlji. Na taj način bi poput kolega iz Slovenije, srpski dizajneri i njihovi napori dobili kredibilitet preko potreban. Takođe, bitno je napomenuti da je oko 50% radova od 70 koji su pristigli na Konkurs za najbolji dizajn pakovanja proizvoda u Srbiji za 2012/13. upravo imali koncept održivosti utkan u pakovanje, naturalno, odabir papira, plant bottle, to su sve prihvaćene ideje od strane srpskih dizajnera, što je svakako dobra smernica na koji način će se ovo pitanje razvijati do sledećeg Packitivity-ja.
Internacionalni žiri je zatvorio ovogodišnju Packtivity konferenciju dodelom nagrada u sledećim kategorijama: hrana, piće, hemija i kozmetika, luksuzna roba, ostalo, dizajn pakovanja koje nije realizovano. GRAND PRIX za 2013. godinu otišao je u ruke studia Peter Gregson za Basket Snacks Redesign.
Za Marketing mrežu izveštaj napisao: Nikola Milović, marketing manager hotela Moskva
Loading...
