Dušan Vulović, direktor projekta PACKTIVITY, specijalno za Marketing mrežu govori šta karakteriše dobar dizajn pakovanja, imaju li klijenti sluha za inovacije i eksperimente, kako napraviti korak ka održivosti odnosno „zelenom“ pakovanju i koliko je to danas isplativo.
Po drugi put za redom, raspisan je Konkurs za najbolji dizajn pakovanja proizvoda u Srbiji. Šta karakteriše dobar dizajn pakovanja, kako on treba da izgleda da bi bio primamljiv za potrošače, komunicirao sa njima i „zadobio svoje mesto pod suncem”?
Pakovanje nam pomaže da svoj životni stil, vrednosti i uverenja, identifikujemo sa proizvodom koji odabremo. Pakovanje povećava vrednost proizvoda, osnažuje imidž robne marke. Pakovanje ima upotrebnu vrednost i nije više samo omot nekog proizvoda. Dobar dizajn pakovanja oduvek predstavlja svojevrsno malo umetničko delo – čini da gledalac, kupac, čim ugleda proizvod poželi da ga uzme, kupi, sebi priušti. A to nije lako! Morate poznavati suštinu proizvoda, ali i suštinsku potrebu kupca, ili kako izazvati potrebu za kupovinom nekog proizvoda. To je kao kada idete na sastanak sa nekim kome želite da se svidite. Konkretno, postoje neki uobičajeni kriterijumi koje uspešno pakovanje treba da ispunjava, kao što su npr. kvalitet dizajna, završna obrada, odabir materijala, inovativnost, uticaj na životnu okolinu, funkcionalnost, ergonomija, usklađenost sa sadržajem i ukupnim imidžom brenda ali i veoma važan aspekt proizvodnje i logistike. To su sve kriterijumi po kojima i naš internacionalni žiri ocenjuje radove koji konkurišu za Packtivity priznanja i Grand Prix.
U kojoj meri, po Vašem mišljenju, dizajneri danas imaju slobodu prilikom izrade idejnog rešenja pakovanja i imaju li klijenti sluha za inovacije i eksperimente?
Generalno gledano, svako pakovanje proizvoda je, pre svega, determinisano osnovnim okvirima koje definiše prvo zakon, a potom i sam sadržaj proizvoda. To su dva ultimativna preduslova koja daju okvir kreativnoj slobodi bez obzira na zahtev prizvođača za atraktivnošću ili tržišna kretanja. Znači, nema baš mnogo prostora za eksperimente. Klijenti žele da se njihov proizvod prodaje i ostvaruje profit. Kod nas, a i širom sveta (osim u Zapadnoj Evropi) vrlo je normalna pojava da se klijent postavlja prema dizajnerima i kao kreativni direktor – smatra da najbolje poznaje svoj proizvod, da zna kome se obraća i da su dizajneri tu samo tehnička lica. To su situacije, recimo, gde proizvođač uloži milion evra u pogon, mašine, tehnologiju, a skupo mu je da angažuje profesionalnu agenciju za, recimo 10.000 evra koja će uraditi i pozicioniranje proizvoda, razviti strategiju iz koje nužno izraste i uspešan dizajn. Onda to uradi neko za sitan honorar, pod punom direkcijom naručioca, što na kraju jako puno košta klijenta. Ukus potrošača, trendovi, estetski normativi se stalno menjaju i značajno utiču na to kako će na kraju izgledati dizajn nekog proizvoda.
Tema ovogodišnje konferencije Packtivity je održivost. Kako napraviti korak ka održivosti odnosno „zelenom“ pakovanju i koliko je to danas isplativo?
Gotovo deceniju, najveće pitanje u oblasti dizajna pakovanju je kako napraviti korak ka održivosti, ka „zelenom“ pakovanju. Vođeni trgovačkim zahtevima, percepcijom javnosti, ekonomskim pritiscima i politikom, održivost je tema koja utiče na sve aspekte proizvoda – od izvora upotrebljenih sirovina sve do kraja životnog ciklusa i kao takav se pokazao kao neverovatno složeno pitanje. Ali, tokom godina rasprave i otkrića, naučili smo neke osnovne istine o toj temi: ne postoji tako nešto kao što je potpuno održivo, „zeleno“ pakovanje! Umesto toga, pitanje uspostavljanja održivosti u pogledu estetike, ekonomije i zaštite okoline predstavlja zajedničko putovanje ka dugoročno korisnom cilju. Pitanje održivosti nije samo stvar zaštite okoline već i uštede troškova potrošača. Na našem tržištu tek nekoliko kompanija ulaže u „zelenija“ pakovanja za svoje proizvode. Lider među njima je Coca-Cola HBC i iz tog razloga smo i srećni što ćemo 12. decembra na P3 konferenciji kao predavača imati gospođu Jelenu Trninić, menadžerku za ambalažu i ambalažni otpad u ovoj kompanije, i čuti kako izgleda njihova strategija i kakvi su rezultati. Novo pakovanje za vodu „Rosa“ je fantastičan primer – ne samo da je količina upotrebljene plastike umanjena za 30% već je i ta plastika kreirana tako da sadrži lako razgradiva biljna vlakna. Sjajna stvar!
Kako biste ocenili tržište dizajna u Srbiji? U kojoj meri, po Vašem mišljenju, (ne)zaostajemo za svetskim trendovima?
Ne bih ocenjivao tržište dizajna kod nas, jer, iskreno, nisam siguran ni da postoji. Postoji jako puno sjajnih ljudi koji kreiraju neverovatno dobra rešenja, igraju se i u tom pogledu mogu da kažem da smo slobodno negde pri svetskom vrhu. Velika mi je čast i radost što ćemo, baš iz tih razloga, na Packtivity konferenciji predstaviti grupu neverovatno talentovanih i potpuno zrelih, ozbiljnih mladih dizajnera sa Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu i čija će prezentacija, verujem, biti prijatno iznenađenje za sve.
Koji trendovi u dizajnu pakovanja će obeležiti 2014. godinu?
Personalizovanost i što direktnije obraćanje kupcu, kad su u pitanju proizvodi masovne upotrebe. I dve potpune krajnosti – minimalizam i pročišćenost sa jedne, i raskoš boja i senzacionalnost sa druge. Verujem, ne znam.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
