Više od izleta, manje od slogana – a važnije od oba!
Mnogo se priča o employer brandingu, kulturi kompanije, zadržavanju talenata, međuljudskim odnosima – ali vrlo malo se govori o tome šta zapravo povezuje ljude u timovima. Nije to zajednički projekat. Nije ni korporativni event. To je osećaj da pripadaš – i da te neko vidi kao osobu, a ne samo kao ulogu.
Tu dolazimo do tim bildinga. Ne onog “idemo da se provedemo pa sutra sve po starom”, nego iskustva koje je pažljivo osmišljeno da pošalje jasnu poruku: vi ste važni – kao ljudi, kao deo tima, kao deo priče. Ne kroz slogane – već kroz iskustvo.
Kao neko ko se godinama bavi organizacijom tim bildinga, gledam na to kao na komunikaciju u najautentičnijem obliku. Ne govorimo kroz fraze i slogane. Govorimo kroz poverenje. Kroz pogled. Kroz zajedničku tišinu. Kroz igre koje nisu samo zabava, već ogledalo odnosa. Zato dobar tim bilding mora da bude više od programa. On mora da bude poruka koju ljudi ponesu sa sobom – i u sebi.
Za neke kompanije, to je prilika da razbiju zidove između sektora. Za druge – način da zaposleni osete da nisu deo sistema, već deo zajednice. Za sve – to je prostor gde padaju maske, gde se brišu titule i gde možeš prvi put reći: “Nisam znao da je ova osoba ovakva.” I da ti to promeni doživljaj cele firme. Povezanost se ne može narediti – ali se može omogućiti.
Kompanije često traže originalnost, autentičnost, povezanost sa ciljnim grupama. A da bi se to desilo spolja – mora najpre da postoji iznutra. U vremenu u kojem se brendovi trude da budu “ljudskiji”, važno je ne zaboraviti – brend ne čine slogani, već ljudi koji ih žive. Zato tim bilding, kada je dobro osmišljen, nije trošak, već alat. Za povezivanje. Za poverenje. Za kulturu koja se ne deklariše – već oseća.
A šta ostaje kad sve prođe? Na kraju, ono što ostaje posle svakog tim bildinga nije program, nije lokacija, nije aktivnost. Ostaje ono što se teško meri, ali se duboko pamti – osećaj da si deo nečega.
Ako su ljudi otišli kući sa utiskom da su bolje upoznali kolege, da su se prvi put nasmejali sA nekim iz drugog sektora, ili da ih je neko saslušao bez prekidanja – to je uspeh. Ako se na sledećem sastanku neko oseti slobodnim da predloži ideju jer zna da će biti podržan – to je uspeh. Ako zaposleni kažu: “Ovako bi moglo da bude i svakog dana, ne samo na događaju” – onda znamo da nismo samo organizovali tim bilding, nego otvorili vrata za novu dinamiku u timu.
U takvim trenucima, tim bilding postaje mnogo više od događaja. Postaje mikro promena koja ima moć da utiče na makro odnose. Postaje tiho ali moćno sredstvo interne komunikacije. Postaje temelj kulture u kojoj ljudi ostaju jer osećaju da pripadaju – a ne zato što moraju.
I zato, ako već ulažemo u poruke koje šaljemo spolja, možda je vreme da više pažnje posvetimo i onim porukama koje šaljemo unutra. Jer firme ne grade ljudi koji su samo zaposleni. Firme grade ljudi koji se osećaju viđeno, vredno i povezano. A to počinje upravo tamo gde komunikacija postaje stvarna – u trenutku kad prestanemo da pričamo o timovima, i počnemo da ih stvarno gradimo.
Za Marketing mrežu tekst napisala:
Sara Muždalo, Account Executive, smartpoint adria
Loading...
