Sue Wolhenstolme, predsednica britanskog CIPR-a (Chartered Institute of Public Relations) i direktorka konsultantske agencije Ashley Public Relations, specijalno za Marketing mrežu govori o stanju PR struke u Velikoj Britaniji, večitom rivalstvu novinara i PR profesionalaca i kako vidi PR profesiju 2020. godine.
CIPR je uradio istraživanje na temu – Budućnost struke odnosa s javnošću. Šta su najvažniji zaključci istraživanja?
Istraživanje je urađeno prošle godine, a zaključci su optimistični – do 2020. godine neće biti nedoumica po pitanju šta je PR i koje koristi može da donese nekoj kompaniji. Takođe, profesija će do 2020. godine biti poštovana i afirmisana kao viša menadžerska disciplina. Stručnjaci će biti samouvereni, posvećeni profesionalnom razvoju i u svom radu poštovaće razvijene kodekse ponašanja. Ali po mom mišljenju, pred PR profesijom je dug put.
Koji su najveći problemi i izazovi sa kojima se susreće PR struka u Velikoj Britaniji?
Nažalost, PR struka u UK nije dobro shvaćena, niti mnogo poštovana, ali njena reputacija se poboljšava i kreće se ka prepoznavanju njenog značaja, a i sve je više prilika da se PR istakne i pokaže šta je u stanju da učini.
U mnogim Evropskim zemljama, mediji uglavnom negativno pišu o PR profesiji. Zašto je to tako i šta je, po Vašem mišljenju, glavni problem?
Mi uvek imamo interesantnu vezu sa medijima. Postoji jaka međuzavisnost između nas, a opet često i međusobna netrpeljivost. Oni smatraju da ih mi sprečavamo u pravljenju dobrih priča, a mi smatramo da oni senzacionalizuju obične stvari do ekstrema kako bi osramotili naše klijente i poslodavce. Ali moramo da gradimo bolje razumevanje. Uvek će postojati razmetljivi PR-ovi spremni da lažu ili ulepšavaju kako bi napravili dobru priču, ali oni se ne mogu nazvati profesionalcima, kao što to nisu ni novinari koji teže senzacionalizmu.
Da li, po Vašem mišljenju, PR profesionaci treba da imaju savetodavnu funkciju u nekoj kompaniji ili da budu deo upravljačkog tima? Kakva je situacija u Velikoj Britaniji?
U UK veoma je mali broj PR stručnjaka koji su članovi odbora u kompanijama, ali sada sa prepoznavanjem reputacije kao jednog od najznačajnijih elemenata u funkcionisanju kompanije, postoji rastuća potreba da PR direktori rade na svakom strateškom donošenju odluka. Sa njihove strane gledano, PR-ovi moraju biti u stanju da preuzmu punu direktorsku odgovornost i da nauče više o organizacijskoj i finansijskoj kontroli.
Na koji način su nove tehnologije uticale na PR industriju? Da li se komunikacija seli u online svet?
Online svet nam omogućava pregršt kanala preko kojih možemo voditi istinske razgovore sa našim javnostima/publikama. Ovi kanali, takođe, predstavljaju pretnju jer veliki broj poruka putuje celim svetom dok mi spavamo ili gledamo na drugu stranu. Moramo da budemo u toku sa veštinama koje su neophodne kako bi se iskoristile mogućnosti i kontrolisale pretnje, ali isto tako moramo da odolimo iskušenju da se priključimo svakoj diskusiji. Često možemo da pridodamo verodostojnost i težinu nekoj diskusiji na Tviteru, privučemo naše sopstvene pratioce nekoj bezazlenoj raspravi, koja bi inače vrlo brzo i sama odumrla, da smo samo imali razuma da je ignorišemo.
Kako vidite PR profesiju 2020. godine?
Volela bih da bude onako kako sam odgovorila na prvo pitanje, ali postoji šansa za tako nešto jedino ukoliko se većina stručnjaka kvalifikuje za rad i prilagodi svoj rad kodeksu ponašanja koji ih obavezuje na profesionalno rukovođenje. U UK, samo mali procenat ispunjava ove preduslove u ovom trenutku tako da je pred nama dug put, ali mogućnosti su velike i moramo da odgovorimo na ovaj izazov.
Sue Wolhenstolme održaće 17. i 18. oktobra u Opatiji predavanje u okviru PR2020 konferenciju Hrvatske udruge za odnose s javnošću na temu „Budućnost odnosa s javnošču“. Više informacija pronađite na sajtu http://www.huoj.hr/.
Autor: Ivana Parčetić