Da li obraćamo pažnju na oznake na proizvodima koje kupujemo? Da li se proizvod testira na životinjama i da li su jaja od koka iz slobodnog uzgoja? Podržavamo li male proizvođače, i ne kupujemo proizvode brendova koji su poznati po mobingu, radu na crno, radu za minimalac? Da li lojalnost određenom brendu zavisi od toga što jasno komuniciraju da je koncept održivosti inkorporiran u svaki segment njihovog poslovanja ili samo prate trend da ne bi bili „cancel-ovani”?
Prema istraživanju iz 2020. koje su sproveli McKinsey & Co. 66% svih ispitanika i 75% milenijalaca među ispitanicima je reklo da razmišlja o održivosti prilikom kupovine. Potrošači biraju brendove koji su u skladu sa njihovim vrednostima i prioritetima. Investitori, regulatori, aktivisti kao i zaposleni sve više zahtevaju od kompanija da odgovorno raspolažu prirodnim i društvenim resursima i da imaju neophodan upravljački okvir da to podrže.
S obzirom na nagomilane ekološke i klimatske probleme, menja se i koncept korporativne društvene odgovornosti. Rezultat toga je da kompanije globalno razvijaju i usmeravaju svoj koncept društveno odgovornog poslovanja (SCR/DOP) prema ESG kriterijumima (Environmental/životna sredina, Social/društvena zajednica i Governance/upravljanje). Ekološki kriterijumi (E) treba da pokažu koliko se neka kompanija vodi ekološkim principima u svom poslovanju, odnosno koliko kroz svoje aktivnosti štite životnu okolinu. Kriterijum društvene zajednice (S) pokazuje koliko kompanija upravlja odnosima sa zaposlenima, dobavljačima, kupcima i, generalno, sa zajednicom u kojoj posluje. Kriterijum načina upravljanja (G) bavi se time kako jedna kompanija upravlja svojim procesima, na koji način nagrađuje zaposlene, kako sprovodi interne revizije i kontrole i koja su prava akcionara.
Međutim, ESG kriterijumi su postali velika poslovna šansa i masovni investicioni trend. Ukoliko održivost posmatramo kao trend, ESG kriterijume kroz targete koje treba da dostignemo kroz kvartale, a ne kriterijume na kojima će da se zasniva naše celokupno delovanje u zajednici, velika je verovatnoća da nam zajednica neće verovati. Čišćenje obale reke utiče na smanjenje zagađenja samo ukoliko i otpadne vode teških industrija ne idu u tu istu reku. U suprotnom, imamo čistu obalu u uslovima gde su zemlja, voda i vazduh zagađeni.
Da li treba da odustanemo? Naravno da ne. Kao i uvek, odgovor se krije u kontinuiranom učenju, proverenim i relevantnim podacima i izvorima, kao i stručnjacima i stručnjakinjama koje ćemo konsultivati. Ovaj pristup na kom počiva i medijska i digitalna pismenost nam omogućava da održivost posmatramo kao integrisani poslovni sistem, umesto da je tretiramo kao trend.
Bez ulaganja u medijsku i digitalnu pismenost, kompanije neće moći da zadovolje svoje potrebe, odgovore na zahteve koje potrošači, klijenti i šira zajednica postavljaju i naposletku, stvore nove mogućnosti za razvoj društva sposobnog da se prilagodi promenama.
Istraživanje Biznis, mediji i javna uprava: slika medijske i digitalne pismenosti iz drugog ugla koje smo sproveli u okviru programa Nova pismenost je pokazalo da kompanije koja se bave informacionim tehnologijama, komunikacijama ili medijima poklanjaju više pažnje digitalnoj (48%) nego medijskoj pismenosti (27%). Skoro polovina predstavnika biznisa izjavila je da ranije nije imala projekte ili aktivnosti medijske pismenosti, ali je izrazila spremnost za to ubuduće.
Zato smo, u okviru programa Nova pismenost pokrenuli Ambasadore odgovornog poslovanja i okupili vodeće korporacije i lidere digitalnog i etičkog poslovanja s ciljem zaštite digitalnih prava potrošača i kupaca, podele znanja o odgovornoj digitalnoj transformaciji, digitalnim proizvodima i uslugama, komuniciranju ka potrošačima, zaštiti i obradi podataka o ličnosti, etici i drugim elementima odgovornog savremenog poslovanja.
Medijska i digitalna pismenost su višestruko značajne za postizanje kriterijuma na način koji duboko integriše održivost i ne zaustavlja se na pojedinačnim aktivnostima, već predstavlja čitavu strategiju transformacije poslovanja. Sa jedne strane, kompanije koje ulažu u medijsku i digitalnu pismenost svojih zaposlenih doprinose njihovoj bezbednosti, zadovoljstvu na radnom mestu, efikasnosti i efektivnosti. Sa druge strane, ulažući u projekte koji imaju za cilj jačanje medijske i digitalne pismenosti u široj zajednici preuzimaju aktivnu ulogu u razvoju društva koje kritički promišlja, bezbedno koristi digitalne alate i sudeluje u dostizanju održivosti kao cilja.
* Hvala eko aktivistkinji Dunji Jovanović i meteorologu dr Vladimiru Đurđeviću za otkrivanje novih perspektiva kada je tema održivosti u pitanju.
Za Marketing mrežu tekst napisala: Ivana Jovanović, Senior Program Officer, Propulsion
Loading...
