Lobiranje se u Srbiji najčešće vezuje za politiku, i ne retko budi asocijaciju na neke mutne radnje, iako je borba protiv korupcije jedan od osnovnih ciljeva lobista. Društvo lobista Srbije (DLS) već duže vreme lobira za zakonsku regulativu sopstvene delatnosti, i čini se da je blizu uspeha.
Rezultati istraživanja koje je uradilo Društvo lobista, ukazuju da je polovina ljudi u Srbiji čula za lobiranje, da trećina veruje da se njime profesionalno bave političari, 12 odsto, kombinovano, misli da lobiraju biznismeni ili menadžeri, šest odsto kaže da to rade “oni kojima je to zadatak”, a pet odsto veruje da se lobiranjem bave kriminalci i prevaranti.
“Lobiranje je i dalje velika nepoznanica za većinu ljudi u Srbiji. Oni vezuju lobiranje mahom za politiku, a političko lobiranje kod nas u Srbiji i ne postoji”, istakao je predsednik Skupštine Društva lobista Srbije. Ovo društvo je profesionalna, neprofitna i nepolitička organizacija građana, koja ima nešto više od sto članova, koji rade volonterski, i koji više od svega priželjkuju donošenje zakona koji će regulisati delatnost kojom se bave, ali im i omogućiti da se njome zaista i bave.
“Jedan od naših najvažnijih ciljeva je integracija u EU kroz kreiranje drugačije slike o Srbiji i brendiranje vrednosti Srbije”, kaže Kocić. Teniser Novak Đoković je naš najveći brend, dodaje, ali imamo i drugih sportista, zapaženih naučnika, umetnika koji mogu pomoći u ovom poslu.
“Kod nas se jako mali ceni tradicija. U svetu, svaki kamen se obeležava i pazi. Evo, primer Milanskog edikta. Sledeće godine, kada se svečano obeležava 1.700 godina od kada je potpisan, ne samo Niš nego cela Srbija biće u centru pažnje celog sveta. O nama, kao narodu, često postoji negativno mišljenje, i prilike poput ove je potrebno lobiranjem maksimalno koristiti da se to promeni”, objašnjava Kocić. Ali, moramo i sami da se menjamo. Recimo, da shvatimo da strani proizvod na našem tržistu nije automatski kvalitetniji od domaćeg.
“Svima bi nam bolje bilo da kupujemo našu robu. Naši roditelji, deca, prijatelji, rade u našim fabrikama. Ako oni imaju veći promet, svima nam je bolje. Moramo da shvatimo da je to naše, da ono što mi radimo donosi boljitak i nama i društvu”, poručuje Kocić. Tanjugov sagovornik kaže da na prvi pogled možda razlika između lobista i marketinške agencije nije vidljiva, ali da je zapravo velika. “Osnovna razlika je u tome što lobisti rade za opšti interes, dok je marketing usredsređen samo na interes firme ili pojedinaca za koga radi. Procedura lobiranja je mnogo kompleksnija, svestranija, ima dugoročne ciljeve, radi na promeni svesti društva”, objašnjava Tanjugov sagovornik.
U Srbiji, Društvu lobista je prioritetni cilj afirmacija procesa lobiranja u borbi protiv korupcije, i uspostavljanje drugačijih odnosa između institucija, preduzeća i pojedinaca koji donose odluke. Ali bez podrške zakona, pravi rad lobista nije ni moguć.
“Potrebno je što pre zakonski regulisati lobiranje u Srbiji, dati mu pravni okvir, da se tačno zna ko i kako može da lobira”, kaže Kocic. On dodaje da je zakon bitan i za finansijski deo priče, jer bi onda bili utvrđeni parametri po kojima bi se lobisti “unajmljivali”. Predsednik Skupštine DLS veruje da će zakon o lobiranju biti donet u 2013., jer je konačno shvaćeno na relevantnim mestima koliki je njegov značaj. “Konačno, kakvi bismo mi to lobisti bili da ne uspemo da izlobiramo sopstveni zakon?!”, kaže u šali.
Do sada, objašnjava Kocić, osim neshvatanja značaja samog procesa lobiranja, strah je takođe bila jedna od kočnica regulative u ovoj oblasti. “Postoji bojazan da ćemo svojim prisustvom potisnuti značaj nekih drugih institucija, stranaka ili čak pojedinaca, javnih ličnosti”, dodaje Tanjugov sagovornik. U svetu, dodaje on, postoje tri centra lobiranja – Amerika, Moskva i Brisel. “Samo je potrebno da shvatimo da je gro stvari u svetu otkriveno i da je potrebno samo da primenjujemo ono što već postoji, a ne da gubimo energiju na pronalaženje nekih novih rešenja”, kaže Kocić.
Izvor: Tanjug
Loading...
