Zoja Kukić, Programme Director — Startup Ecosystem Digital Serbia Initiative, govori za Marketing mrežu o potencijalima startap ekosistema u Srbiji.
Kako biste ocenili kvalitet startap ekosistema u Srbiji u odnosu na region? Koliko realno postoji startapa u oblasti MarTech i AdTech-a?
Od zemalja bivše Jugoslavije, u startap svetu je svakako najuspešnija Slovenija, koja čak ima i jednog jednoroga u svojim redovima (kompanije koja vredi više od 1 milijarde dolara). Prema mapiranju startapa u CEE koje su radili EIT Digital i ABC Accelerator Group 2017., srpski ekosistem je na vrhu liste, odmah iza Slovenije. Dodatna potvrda ovoga došla je 2018. kada su se dve najveće regionalne akvizicije startapa desile upravo u Srbiji – 3Lateral iz Novog Sada je kupljen od strane Epic Games-a, jednog od najvećih developera video igara na svetu, a Frame iz Beograda i Novog Sada je kupljen za 160 miliona dolara od strane Nutanix-a, listiranog pružaoca cloud usluga iz SAD.
Imajući u vidu da je većina ovih ekosistema i dalje u ranoj fazi, ovo oslikava potencijal i dobar smer, ali klima se i dalje može promeniti i zavisi od sledećih koraka koji će biti preduzeti. I ovde naravno velika odgovornost na državnom aparatu i sistemima podrške koje će razviti, ali i na organizacijama za podršku startap ekosistemu i velikim kompanijama koje svojim aktivnostima mogu značajno da unaprede startap ekosistem.
U Srbiji, prema podacima Startup Genome-a ima oko 300 startapa, a u oblasti MarTech i AdTech još uvek nisu previše zastupljene — za oko 5% može da se kaže da pokrivaju taj segment. Međutim, napomenula bih da je skoro svakom startapu za uspeh ključan marketing, tako da svi razvijaju ekspertizu u toj oblasti i traže nove mehanizme i taktike putem kojih bi se izdvojili od konkurencije.
Šta bi država trebala da unapredi kada je u pitanju razvoj startap zajednice u Srbiji i kako podstaći mlade da razvijaju sopstvene biznise?
Kada govorimo o državnom doprinosu, smatram da je najbolji kada pokriva velike infrastrukturne oblasti, a u domenu startapa to su formalno obrazovanje i finansiranje startapa. Da bi se iz Srbije napravio proizvod koji je u svojoj kategoriji najbolji na svetu, neophodno je da iza njega stoje kvalitetni inženjeri i dizajneri, kao i biznis ljudi koji znaju kako da ga promovišu i prodaju na globalnom tržištu. I važno je da država podrži razvoj ovih kadrova. Jedan od primera kako se ovo može postići je nedavna uspešna saradnja Inicijative “Digitalna Srbija” i Ministarstva prosvete na kreiranju programa Master 4.0, koji je radio na povezivanju domaćih fakulteta, stranih obrazovnih institucija i privrede u jedan sveobuhvatan program koji će uskoro krenuti istovremeno u 3 grada u zemlji.
Finansiranje startapa je druga važna oblast u kojoj bi država pametnim potezima mogla značajno da unapredi okruženje za startape. Manje od polovine startapa u Srbiji dobilo je finansijsku podršku za svoj razvoj, a ona je u početnim fazama ključna, jer omogućava startapima da eksperimentišu duže dok ne pronađu svoju formulu za uspeh. Država može na više različitih načina da pomogne investiranje od startapa — kroz poreske podsticaje za ulaganje domaćih investitora ili kroz različite modele sufinansiranja, čime bi obezbedili više kapitala za startap koji već dobije investiciju. Svakako dobar korak u ovom smeru su poreske olakšice uvedene ove godine za kompanije koje ulažu u startape i nadamo se da ćemo uskoro videti pozitivne efekte toga. Prvu investiciju koju smo videli u ovoj oblasti je od strane novosadske IT kompanije Vega IT Sourcing u startap Publitio.
U kojoj meri su inovacije dobar PR za jednu zemlju na globalnom nivou?
Ako postoje, inovacije su odličan alat za predstavljanje jedne zemlje na globalnom tržištu. Veliku pažnju javnosti dobili smo nedavno kroz izveštaj o startap ekosistemima, Startup Genome, gde je prvi put uvršten jedan ekosistem iz ovog dela sveta i to baš iz naše zemlje — Beograd i Novi Sad prepoznati su zbog svoje blizine predstavljeni kao jedan.
Međutim, važno je da objektivno sagledavamo svoje kapacitete za inovacije, jer smatram da samo tako možemo da ih unapredimo. Prema merenju inovativnosti po regionu od strane Evropske komisije, vidimo da je Srbija najinovativnija u regionu i među liderima u istočnoj Evropi, ali i dalje iza zapadnih zemalja. Zanimljivo je da su Beograd i Vojvodina iznad proseka za EU u domenu tercijarnog obrazovanja, dok smo ispod proseka u mnogim oblastima — od istraživanja i razvoja poslovnog sektora, preko broja patenata do nivoa programa u oblasti celoživotnog učenja.
U svetskim okvirima, na ovogodišnjem globalnom indeksu inovacija, Srbija je zauzela 57. mesto, dva mesta ispod u odnosu na prošlu godinu, a iz regiona ispred nas su Slovenija, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Crna Gora. Najlošiju ocenu u okviru indeksa dobili smo na sofisticiranosti domaćeg tržišta, a najbolju u dve oblasti — razvijenost institucija i znanje i tehnologija.
Zašto startapi treba da se prijave za MarTech Challenge?
Mislim da saradnja dodaje vrednost u svakom segmentu života i rada, tako i kada je reč o startapima i velikim kompanijama. Smatram da partnerstvo između ova dva sveta može da izvuče najbolje iz obe strane — startapi unose inovativnost, agilnost i svež pogled na stvari, dok kompanije sa sobom donose stabilnost, strukturu, iskustvo i resurse.
Imala sam priliku da sarađujem sa DIRECT MEDIA United Solutions timom u više navrata, a najintenzivnije kroz Inicijativu “Digitalna Srbija” čiji su član već godinu dana i zaista mogu da potvrdim da su otvoreni da čuju nove ideje, da preispitaju svoja uverenja i da “zasuku rukave” kad treba. Zato predlažem svakom startapu iz ove oblasti da iskoristi MarTech Challenge, jer može biti prvi korak ka nečemu velikom. A na kraju, čak i ako se magija ne desi, biće jedno vredno iskustvo za naredne korake.
Prijave za najbolji mladi startap u oblasti marketinga otvorene do 12. septembra na sajtu www.martechchallenge.com
Finale MarTech Challenge takmičenja biće održano na festivalu KAKTUS 2019 u okviru Dana inovacija 29. oktobra u Madlenianum Opera&Theatre.
Loading...
