Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!

OGLAŠAVANJE

spot_img

ISPRATI

Svega 25% srednjih i malih preduzeća ima osobu zaduženu samo za marketing!

Tokom decembra 2017., godine Agencija za istraživanje tržišta Smart Plus Research je u saradnji sa portalom Marketing mreža, osmislila i sprovela istraživanje o ulozi koju marketing „igra“ u poslovanju malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Uzorak je nacionalno reprezentativni, kada je u pitanju regionalna zastupljenost, ali i delatnost MSP-a, a obuhvaćeno je 400 predstavnika (vlasnici, generalni direktori, direktori, marketing menadžeri…) preduzeća, koji su odgovarali na telefonsku anketu.

Preduzeća u Srbiji vide ulogu marketinga kao značajnu, sprovode razne marketinške aktivnosti, ali po pravilu gotovo nikada ne angažuju marketinšku agenciju za taj posao, već se oslanjaju na interne resurse (kojima to nije primarna aktivnost, struka i zaduženje u preduzeću)!

Čak 6 od 10 preduzeća smatra da je uloga marketinga u poslovanju njihovog preduzeća značajna, ili veoma značajna. Sa druge strane, za svako šesto malo i srednje preduzeće, marketing predstavlja potpuno neznačajnu aktivnost, koja ne doprinosi njihovom poslovanju?!?

Kada je reč o konkretnim marketinškim aktivnostima, najčešća praksa koju sprovode preduzeća je štampa i distribucija promo materijala, što praktikuje 41% ispitanih (naročito popularno pred novogodišnje praznike, a logično pitanje za sve: koliko je verovatno da će u „šumi“ kalendara i olovaka koju vaš (potencijalni) klijent dobije oko Nove godine, vaš biti najprimetniji?), a od „plaćenih“ aktivnosti slede oglašavanje proizvoda, ili preduzeća, u medijima, čime pribegava svako treće preduzeće. Veoma zabrinjavajući je podatak da tek svako peto preduzeće vidi organizovanje poslovnih okupljanja i događaja kao dobru priliku za self-promotion, a šta reći za nalaz da tek svako šesto preduzeće sprovodi istraživanje tržišta? Da li zaista toliko dobro poznajemo tržište na kome poslujemo, ali i svoje klijente, možemo da oslušnemo i predvidimo svaku promenu koja se dešava, i na pravi način odgovorimo na nju? Ne bi se moglo reći.

Snagu word-of-mouth-a veoma dobro dokumentuje podatak da se 7 od 10 preduzeća u Srbiji uzda i polaže nadu u to da će njihovi postojeći klijenti, kao pravi ambasadori brenda, proširiti dobru priču i preporuku o njima i među potencijalnim klijentima i novim akvizicijama. Internet stranicu poseduje tek nešto više od polovine preduzeća, koji je vide kao dobar način dolaska do novih klijenata, i upoznavanja tržišta sa uslugama koje nude.

Oglašavanje na društvenim mrežama, u cilju privlačenja i akvizicije novih klijenata, kao dobru praksu je prepoznalo tek svako treće preduzeće, što je procenat koji je u pojedinim ex-Yu republikama više nego dvostruko viši (i.e.: Hrvatska, jul 2017, 68% MSP se oglašava preko društvenih mreža). Očekivano, Facebook je dominantna platforma za oglašavanje, dok veoma loše zvuči procenat onih koji to čine na LinkedIn-u kao profesionalnoj mreži (6%).

Iako su, među onima koji su do sada imali priliku da angažuju marketinšku agenciju, iskustva koja su ostvarili sa agencijom pozitivna, ili veoma pozitivno (zbirno 77%), svega 19% preduzeća je prepuštala ulogu vođenja marketinških aktivnosti onima koji su i specijalizovani za to. Nekome, to bi mogao biti dobar znak da je marketing „rešen“ interno, među zaposlenima kojima je to uloga/pozicija, ali ne. Na pitanje kome je prepuštena uloga vođenja marketinga u preduzeću, svega 25% preduzeća potvrdno odgovara da imaju posebnu osobu/sektor zadužen za marketing, dok ostali posluju po principu „ko prvi stigne i nije u gužvi, a da zna nešto o marketingu“.

S obzirom da je 74% preduzeća izjavilo da je osetilo pozitivne promene i poboljšanja u poslovanju, a kao rezultantu marketinških aktivnosti, dok su njihova ulaganja najčešće išla do sume od 150.000 RSD na godišnjem nivou (mada se velika većina „zaustavljala“ na sumi do 50.000 RSD) ostaje otvoreno pitanje kakav bi efekat na poslovanje mogla imati donekle veća, i kroz-godinu-ravnomernija ulaganja?

Mada, sudeći po domaćim preduzećima, u kojima se u tek 26% sistematski prate i mere efekti ulaganja u marketing, retko ko bi i mogao da evaluira efekat povećanih ulaganja, i da zna šta da uradi sa tom informacijom, sudeći po tome ko je zadužen za sektor marketinga.

Razloga za blag optimizam, ipak, ima. U 2018. godini, trećina preduzeća smatra da će se budžet za marketing povećati, dok gotovo 60% smatra da će on ostati na istom nivou kao u 2017. Promocije na društvenim mrežama bi trebalo da zabeleže najveći rast, sa očekivanih 47% preduzeća koje planira tu vrstu marketinških aktivnosti, standardno visoko se kotira i rad na poboljšanju odnosa i komunikacije sa klijentima, koji bi mogli preko WoM-a da doprinesu akviziciji (44%) ali i štampa i distribucija promo materijala (37%).

Samo, kako govoriti o sistematskom i ozbiljnom odnosu prema marketingu, na kom temelju povećavati ulaganja kada ne merimo efekte koje su dosadašnji kanali imali, kada ne angažujemo eksterno marketinške agencije i agencije za istraživanja tržišta kojima je to ekspertiza, a interno nemamo kadrove da se na potpuno profesionalan način bave ovim?

Autor teksta: Nikola Sekulić, Managing Director, Smart Plus Research

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

5,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!