Generacija budućih potrošača odrasla je sa pametnim telefonima i na internet platformi. Informacije o brendovima oni šire brzinom svetlosti putem društvenih mreža – od zdrave hrane do patika koje se trenutno nose, marketing je deo njihovog sveta i razumeju ga.
Dve četrnaestogodišnje devojčice definisale su za „Vreme“ marketing kao „način podizanja popularnosti nekog proizvoda ili neke muzičke grupe“ i kao „promovisanje brendova“, a profesiju su ocenile kao „kreativnu i zanimljivu“. Za razliku od njih, generacija starijih potrošača marketing doživljava kao televizijsku prodaju („akviziciju“) proizvoda, dok potrošači srednjih godina imaju najviše predrasuda prema marketingu. Kako stvari zapravo stoje i šta kažu istraživanja, pitali smo stručnjake iz oblasti marketinga.
Marijana Agić Molnar, direktorka u kompaniji GfK Srbija, kaže za „Vreme“da čak i površan pogled na sadržaj o marketingu plasiran kroz medije jasno upućuje na to da postoji nerazumevanje šta je marketing i čemu služi. „Tome je doprinelo netačno korišćenje termina (banalno svođenje na ekonomsku propagandu i „reklame“), kao i zloupotrebe instrumenata marketinga i samog termina. Brojni su primeri da političari koriste termin ‘marketing’ kada kažu da je reč o laži – na primer: ‘politički protivnik je to rekao samo zbog marketinga, to je inače laž.’ Istraživanja potvrđuju činjenicu da, čak i mladim najobrazovanijim ljudima nedostaju osnovne informacije o značaju marketinga: smatraju da je delatnost netransparentna, da se uvek nešto krije.“
Percepcija marketinga kao „sumnjive radnje“ karakteristična je ne samo za Srbiju, već i za region. O marketingu sa lošim predznakom u očima javnosti priča i Tonči Klarić, kreativni direktor zagrebačke agencije Proximity: „U očima prosečnog Hrvata sav marketing i oglašavanje obeleženi su kao ‘mutni poslovi’, ‘magla’ i ‘pranje love’. Epiteti za celu industriju koja će ih jako teško sprati. I pakleno nasleđe za sve kreativce i nekreativce koji bi hteli raditi u toj industriji u budućnosti.“
Kompanija Coca-Cola ne mora mnogo da objašnjava u čemu je tajna marketinga. Baš zbog toga, pitali smo Dimitrija Andonova, direktora operacije kompanije Coca-Cola za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, kako objašnjava negativnu percepciju marketinga.“Verujem da je trenutna percepcija među opštom javnosti posledica nepoznavanja celovitosti marketinga kao funkcije jednog biznisa. Ako znamo da marketing nije samo TV reklama, već uključuje i razvoj portfolija na bazi istraživanja tržišta koji pokušava da odgovori na potrebe potrošača, da ponudi rešenja za različite prilike u kojima se konzumiraju proizvodi, da anticipira promene životnih stilova potrošača i odgovori na iste pa samim tim inicira većinu inovacija, da ponudi adekvatne proizvode po odgovarajućim cenama za različite socio-ekonomske prilike, uvidećemo da je to mnogo opširnija disciplina koja stavlja potrošača u centar svega čime se bavi. Kada bi potrošači i opšta javnost sve ovo znali, verujem da bi percepcija o marketingu bila mnogo pozitivnija.“
Šta marketing konkretno prodaje? „Neko će vam ponuditi definiciju da su marketing i prodaja sinonimi. Neko će vam jasno razgraničiti da je prodaja orijentisana na sam proizvod, a marketing na brend“, objašnjava Olivera Perković, direktorka u kompaniji McCann Beograd. „Previše pojednostavljeno gledano, prodaja je usmerena na ciljeve proizvođača, dok je marketing usmeren na potrošača, tj. eksterni kontekst. Možemo da diskutujemo o tome da li cenu određuje proizvođač ili, na kraju, ipak potrošač. A možemo i da kažemo da je svaki uspešan prodavac ipak onaj koji jako dobro poznaje brend.“ Prema njenim rečima, advertajzing i prodaja su instrumenti marketinga. „Sve zavisi od toga kako ćete koji upotrebiti i da li ćete na kraju prodavati ukus, miris, snove, emociju, lifestyle ili maglu…“, zaključuje Olivera Perković, dodajući da u centru marketinga stoji relevantna inovacija, tj. prepoznavanje i predviđanje potreba tržišta, odnosno korisnika.
Inspiracija, pre svega, smatra Žarko Sakan, direktor u kompaniji New Moment: „Moj posao je inspiracija. Mi u New Momentu inspirišemo ljude, proizvode, kompanije i gradove da zablistaju punim sjajem. Kako to radimo – dodavanjem zlatne prašine na proizvode za koje radimo. I dalje verujem da se najbolje vidi srcem. Suština našeg posla je emotivna komunikacija, dijalog i pričanje priča koje zanimaju ljude oko nas.“
Ceo tekst pročitajte na sajtu magazina Vreme.
Izvor i foto: Vreme
Loading...
