Marketing mreža pokrenula je anketu na teme – Internet za mala i srednja preduzeća, online komunikacija, content marketing, izgradnja brenda na globalnoj mreži itd. Naši čitaoci postavili su nam pitanja, a u narednom periodu objavićemo odgovore relevantnih sagovornika.
Na pitanje – Zašto ćirilički domen nije popularan u Srbiji i kada se može očekivati rešenje problema e-mail adrese na .срб domenu?, odgovara Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS):
Kada se počne priča o ćirilici u Srbiji, zastanite i pogledajte prvo oko sebe. Latinica je na bilbordima i logoima radnji, na ćirilici se slabije štampaju knjige, samo RTS ima ćirilični titl filmova… Hajde da kažemo da se jednako koriste, mada se latinica koristi „jednakije“ od ćirilice. U tom okruženju izuzetak nije ni IT tehnologija. Da li ste videli srpske ćirilične tastature? Koliko je sajtova samo na latinici? Da li postoji programski jezik na ćirilici? Ovo sve govori samo za sebe.
Srbija je specifično društvo koje koristi oba pisma, ali je zbog uticaja zapadnog sveta koji koristi latinicu, u skoro svim sferama privrede ravnoteža polako skliznula na „lakšu“, „prisutniju“ i „razvijenom svetu prihvatljiviju“ latinicu. Nekada mi se čini da je Google veći Srbin od mnogih Srba koji se kunu u ćirilicu, jer za naše područje isključivo koristi ćirilicu. Zbog svega ovoga, ćirilični domen ne može da bude drugačiji. Srpski ćirilični domen je slika opisanog stanja ćirilice u Srbiji.
Kada govorimo o tehničkoj strani problema, gde je kritičan problem ćirilični mejl, moram reći da nismo toliko daleko od rešenja. Postoje standardi (EAI – https://tools.ietf.org/wg/eai/) koji rešavaju ovaj problem, ali je neophodno da se pritisnu svi igrači na tržištu kako bi se ovaj problem rešio – od registara, preko ISP-ova, do email provajdera kao što su Yahoo, Apple i Google. Na prihvatanju ovog standarda treba raditi i sa svima koji obrađuju mejl adresu kao vid podatka. Na primer – ukoliko želite da bukirate hotel preko popularnog servisa Booking.com, prvo taj servis mora da prihvati vašu ćiriličnu (ili EAI) mejl adresu, a onda i sam hotel gde vršite rezervaciju. To znači da je potrebno naterati sve hotele na svetu i sam Booking.com, da primene EAI standard. Propagacija prihvatanja standarda je veoma progresivna, iako se ne čini tako u početku. Za sada imamo vrlo mali broj EAI softverskih rešenja, ali će se vremenom ovo omasoviti, jer na tome rade Google, Microsoft, Apple i svi veliki igrači. U ovoj progresiji ključnu ulogu trenutno ima ICANN-ova Universal Acceptance radna grupa, čiji je član naš nacionalni registar (RNIDS) kroz moje učešće, gde sam lično zadužen za internacionalizovane nazive domena (IDN), kakav je i naš .срб, i rešavanje problema oko njih (jedan od njih je mejl).
Loading...
