Jelena Ožegović, saradnica za marketing i komunikacije Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), specijalno za Marketing mrežu govori šta znači odgovorno komuniciranje na Internetu i koju ulogu u tome imaju nacionalni internet domeni.
Šta, po Vašem mišljenju, znači odgovorno ponašanje/komuniciranje na Internetu?
Kako u ličnoj, tako i u poslovnoj sferi: odgovorno se ponašaš i komuniciraš na Internetu kada, za početak, proveriš informaciju pre nego je podeliš na društvenim mrežama ili proslediš dalje. Kada na Fejsbuku ne zatrpavaš (sve) svoje prijatelje zahtevima za igrice ili pozivima na svakakve događaje, već samo one koje smatraš zainteresovanim. Kada svoje potencijalne klijente ne spamuješ svakodnevnim ponudama i omogućiš im jednostavnu opciju prijave ili odjave sa tvoje mejling liste. Kada mi plasiraš zanimljiv promotivni post, oglas ili baner, ja kliknem, a ti me odvedeš na stranicu koja ima veze sa oglasom, nudi mi dodatne sadržaje, i sve to na veb sajtu koji jasno pokazuje ko si ti, čime se baviš i kako mogu da te kontaktiram.
Ako iza tvojih zanimljivih blog-postova, šaljivih statusa na društvenim mrežama ili impesivne zvanične internet prezentacije, ne stojiš ti kao autentičan pojedinac, bloger, kreativac, posvećena firma, agencija ili preduzetnik – ja ću ili da prestanem da te pratim ili da te blokiram. Odsurfovaću dalje Internetom, da poklonim svoje vreme i klikove podrške nekome ko priča ono što me interesuje. Neću ozbiljno da shvatim tvoju „poslovnu ponudu“ poslatu sa Gmail naloga, niti lajkovati fotografiju slatke mace koja reklamira tvoj proizvod.
Ukratko: verujem da su proveravanje informacija, ciljana komunikacija, dobrovoljnost, relevantnost, autentičnost – osnove odgovornog ponašanja i komuniciranja na Internetu u savremeno doba, i da se podjednako odnose kako na kreatore, tako i konzumente svih vidova onlajn sadržaja.
Svakodnevno čitamo o prikupljanju ličnih informacija sa Interneta, masovnom nadgledanju itd. Zašto smo onda još uvek tu, online, na društvenim mrežama?
U svom najnovijem intervjuu za domaći magazin „Nedeljnik“, Džulijan Asanž je rekao da, i pored toga što su šokirani količinom masovnog nadgledanja i prikupljanja ličnih informacija na Internetu, ljudi ne prestaju da koriste Fejsbuk, Tviter ili Gmail, zato što direktno ne vide da su nadgledani. Obim informacija koji se prikupljaju o svakom pojedinačnom korisniku Interneta kroz različite servise i društvene mreže, toliko je velik i kompleksan da ne možemo da ga pojmimo na svakodnevnom nivou.
Pošto to ne shvatamo i ne vidimo, čini se kao da Gugl i Fejsbuk nemaju alternativu jer su postali sastavni deo našeg života i poslovanja. TOR, virtualne privatne mreže ili enkripcija, još uvek nisu široko dostupni ni jednostavni za korišćenje većini prosečnih internet korisnika. Alternativni pretraživači poput DuckDuckGo, društvene mreže Ello i još stotine nepoznatih servisa, uveliko postoje, ali nisu ni približno popularni i globalno zastupljeni kao njihovi suparnici Gugl i Fejsbuk.
Ništa od ovog međutim nije izgovor da zanemarimo postojeće načine zaštite, kao što su antivirusni programi, fajervol sistemi i stalna edukacija o bezbednom ponašanju na Internetu i o savremenim sajber pretnjama. I ne, apsolutno nikog nije briga to što ste „čisti“, što „nemate šta da krijete“ i što ste uvereni da vas niko neće hakovati.
Koju ulogu u odgovornom internet prisustvu imaju nacionalni internet domeni?
Nacionalni internet domeni, pored ostalih brojnih prednosti, obezbeđuju relevantnost i mogućnost ciljane komunikacije, kao osnove odgovornog onlajn ponašanja. Ukoliko pišete ili radite za domaće tržište, ljudi će, kada pretražuju iz Srbije, lakše doći do vašeg sajta jer Gugl daje prednost sajtovima na lokalnim, nacionalnim internet domenima.
Oni takođe pružaju dodatnu sigurnost prilikom provere podataka o korisniku konkretnog internet domena, koja je moguća preko Whois upita. Na ovaj način dobijate proverene i ažurirane informacije o registrantima .RS i .СРБ domena kao što su ime vlasnika, adresa ili kontakt. Ovi podaci dostupni su za sve registrante, osim u slučajevima kada korisnik odluči da ih ne prikazuje. Iako zaštita Whois podataka postoji kao opcija, naš je savet da prilikom registracije domena, ostavite vidljive podatke u Whois pretrazi. Ovo dodatno uliva poverenje u vaše poslovanje i ostavlja utisak odgovornosti i pouzdanosti.
Kada govorimo o sajtovima nacionalnih i lokalnih državnih institucija, njihova je odgovornost i obaveza prema građanima da budu na nacionalnim internet domenima. Kako građani mogu da budu sigurni da su na zvaničnom sajtu neke opštine ili grada ako se on nalazi na .ORG ili .COM domenu? Kod nas su i dalje česti ovakvi slučajevi, iako su za potrebe svih gradova i opština u Srbiji rezervisani domeni koji su im besplatno dostupni preko UZZPRO-a. Korišćenje GOV.RS i УПР.СРБ poddomena za sajtove republičkih i lokalnih organa uprave, preporuka je Direkcije za elektronsku upravu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. U „Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave“, ističe se potreba za konzistentnim i prepoznatljivim predstavljanjem na Internetu kako bi građanin „nesumnjivo znao da se nalazi na sajtu organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave“.
Zašto i sajt i društvene mreže, a ne samo recimo Facebook i Twitter nalog? Kako pronaći pravi balans?
Kratko i jasno: sadržaj na vašem domenu je u vašem vlasništvu i pod vašom kontrolom. Sve što objavljujete na društvenim mrežama, objavljujete pod tuđim uslovima korišćenja i na tuđim sajtovima. Naš savet je da sadržaj objavljujete na svom sajtu a odatle delite na društvenim mrežama. Dovedite ljude na svoje parče Interneta, pratite posete koje vam dolaze sa Fejsbuka ili Tvitera, postavite konverzije, i saznaćete kako se vaša ciljna grupa sa ove dve društvene mreže kreće po sajtu, šta čita/gleda i na koje se sadržaje vraća. Аnalitika društvenih mreža će vam samo pokazati koliko je puta konkretan tekst koji ste podelili bio lajkovan ili šerovan, dok ćete praćenjem analitike na svom sajtu moći da zaključite šta, kada i sa kojom publikom deliti u budućnosti.
Pravi balans između prisustva na društvenim mrežama i sajtu zavisi od vaše ciljne grupe i oblasti u kojoj poslujete, pišete ili delujete. Nema potrebe za otvaranjem naloga na svakoj društvenoj mreži koja postoji na Internetu. Lara Eeastburn, Social Media Mixologist, kako sebe naziva, kaže: „Previše profila na društvenim mrežama je kao kad pokušavate da budete na sedam novogodišnjih žurki – istovremeno“. Ovo je višestruki promašaj: gubite vreme, ni sa kim ne razgovarate smisleno i niko vas ne shvata ozbiljno. Osluškujte interesovanja svoje ciljne publike i budite na društvenim mrežama koje oni koriste. To je pravi balans.
Kako vidiš budućnost Interneta kada je u pitanju odgovorno online komuniciranje? Koju ulogu u tome mogu i treba da imaju ključni akteri online zajednice u Srbiji?
Kao i do sada, koja god društvena ili tehnička inovacija da se desi, ljudi će se prilagoditi i naći nove načine da komuniciraju i deluju u novom okruženju. Sa inovacijama neminovno dolaze raznovrsnije i kompleksnije sajber pretnje i izazovi, ai verujem da će ljudi i tada biti podeljeni na „nemam šta da krijem, što bi mene hakovali?“ tipove, i one druge koji su svesni da „pretnje postoje, ali mogu da ih smanjim ako pazim kako se ponašam i komuniciram na Internetu“. Naše državne institucije, nevladine organizacije, kompanije, uticajni pojedinci i stručna udruženja u velikoj meri mogu da utiču na korisnike Interneta u Srbiji, i to najpre ugledanjem i davanjem podrške ovom drugom načinu razmišljanja i delanja na Internetu.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
