Marketing mreža iz dana u dan prati situaciju u državi i regionu u vezi sa širenjem virusa COVID-19, kao i posledicama koje struka i tržište marketinških komunikacija mogu da očekuju nakon završetka vanrednog stanja. Tim povodom pokrenuli smo kampanju #WakeUpCall i razgovarali sa direktorima agencija kako prevazići trenutnu situaciju i spasiti struku. Naš sagovornik ovoga puta bio je Goran Jankuloski, Managing Partner agencije Žiška.
Šta nas je naučio rad od kuće? Zašto je važno da #ostanemokodkuće i budemo što produktivniji?
Naučio nas je da su neki sastanci zaista mogli biti samo mejl, da je Zoom bolji nego Skype, da će vreme za one “da samo imam vremena da se pozabavim ovime” zadatke nekada i doći. Ovo poslednje nas je često naučilo i da smo u stvari samo lenji.
Quarantine-hack: snimite glasovnu poruku i okačite kao attachment. Ovo će mnogo bolje preneti kontekst nego da pišete romane. Takođe će odlično zameniti one kratke “hajde da ti samo nešto kažem” razgovore, ali će svako moći da pokupi konverzaciju kada mu odgovara. Nije još toliko zagustilo da moramo da zovemo telefonom.
Koliko je važno sačuvati ljude-zaposlene u ovakvim situacijama?
Totalno nevažno. Sve što smo čuli od govornika sa britanskim akcentima po konferencijama je da AI može sve, a nikada neće zakačiti COVID-19. Mašina već piše copy i režira reklamu, a na A/B testu prolazi bolje nego ljudi. Kolima ne trebaju vozači, prodavnicama ne trebaju kasirke, agencijama ne trebaju kreativci. Mada ni to nije bitno jer su se potrošači svi preselili online, praktično prelaze polako u virtualnu realnost. Osim ako ne živimo svi u simulaciji.
Sad ozbiljno: Ako bilo šta dobro izađe iz ove pandemije, nadam se da ćemo manje ceniti takve priče, a više dosadne stvari iz realne ekonomije, kao što je karton jaja.
Na koji konkretan način država Srbija može da pomogne advertajzing industriji da izađe iz krize? Šta možemo da uradimo kao struka?
Ovo je jako kompleksno pitanje i ne mislim da još uvek imamo dovoljno informacija. Ne znamo obim problema, iako su sve indicije da nas čeka daleko veća recesija nego 2008. godine. Do 2010. naša administracija je verovala da će nas kriza zaobići, ali sada ćemo biti primorani na daleko drastičnije mere u kraćem roku.
Neka vrsta stimulusa kompletnoj privredi će biti neophodna. Još uvek vlada narativ da su neke industrije (hotelijeri, avio kompanije) teže pogođene, a neke će se izvući (IT, outsourcing). Ako američki FED procenjuje da kvartalni pad BDPa može biti i do 30% to će biti sistemski šok. Nema razloga zašto bi u Srbiji bilo drugačije. Ako kelner iz zatovrenog restorana nema novca za frižider koji je planirao, onda će fabrici frižidera trebati manje radnika itd. Kod manjih šokova moguće je da ovaj efekat bude manje izražen u nekim sektorima, ali ne kod ovolikog šoka. Isti taj konobar neće kupiti ni freemium item u omiljenoj mobilnoj igrici. Najgora opasnost je da pokušamo da biramo industrije ili kompanije koje su pogođenije ili bitnije i pokušamo da targetiramo stimulus.
Pored toga, kriza će imati i jaku socijalnu dimenziju. Prva reakcija svih biznisa biće da smanje troškove, a to će najčešće uraditi otpuštanjima. Postoji realna opasnost da dosta ljudi ostane bez posla pošto se pandemija i karantin završe. Zbog toga, biće potrebna i neka vrsta podrške običnim građanima.
Šta su onda politike koje potpadaju pod ove kriterijume? Privremeno smanjenje poreza i doprinosa, intervencije Narodne banke koje osiguravaju dostupnost povoljnih kredita, preporuke za revidiranje renti kao ne-produktivnog dela ekonomije, isplaćivanje plata od strane države kao što razmatraju Danska i Nemačka ili direktna fiksna uplata kao što razmatra SAD. Na kraju, za razliku od ovih poslednjih zemalja, mi moramo biti svesni i naših mogućnosti. Sve ove politike će opteretiti budžet i verovatno dovesti do novih zaduživanja. Biće to teška odluka, ali nadam se transparentnosti u tom procesu.
Marketing mreža poziva sve svoje čitaoce da budu odgovorni prema sebi i ljudima u svojoj okolini i #ostanukodkuće.
Loading...
