Kao i mnoge druge profesije, sa pojavom masovne upotrebe veštačke inteligencije u svim sferama našeg života i rada, i novinarstvo se nalazi na raskrsnici. Od automatizacije rutinskih zadataka do unapređenja istraživačke analize, AI polako ali sigurno redefiniše kako se vesti pišu, konzumiraju i razumeju. Kako ove tehnologije napreduju, postavljaju se i važna pitanja: Kako se novinarstvo menja? Koja je današnja uloga novinara? Može li AI u potpunosti zameniti čoveka u novinarstvu? Da li vesti i dalje zahtevaju ljudsku kreativnost, kao i generalno šta će nam sve doneti AI revolucija? Ni jedno od ovih pitanja nema tako jednostavan odgovor.
Nova era redakcija
AI obećava pravu revoluciju u novinarstvu. Sve što se bazira na analizi već postojećih podataka, veštačka inteligencija jednostavno obavlja neuporedivo efikasnije u odnosu na čoveka. AI u sekundi obrađuje ogromne količine podataka, i na taj način potencijalno oslobađa novinare i donosi im mogućnost da se fokusiraju na složene narative. Rutinski izveštaji – poput sportskih rezultata ili finansijskih izveštaja već sada se generišu pomoću AI, što je trend prisutan čak i u redakcijama poput Associated Press-a, a sve naravno zarad povećanja efikasnosti u radu.
Van same produkcije, AI takođe i personalizuje sadržaj i prilagođava vesti interesovanjima čitalaca. Provera činjenica se takođe poboljšala zahvaljujući AI koji upoređuje izvore radi suzbijanja dezinformacija – nešto što je izuzetno važno u današnjem polarizovanom medijskom okruženju.
AI jednostavno više nije samo alat, već partner redakcija u oblikovanju načina na koji se vesti prenose. Naravno, kao i svaka druga, i ova transformacija dešava se postepeno. Na konferenciji Reuters Instituta 2025. godine istaknuto je da AI generisanom sadržaju često nedostaje dubine, da se često promovišu proizvodi nego što se razmatraju etičke implikacije. Ovaj jaz ukazuje na potrebu da novinari zadrže kritički uvid, bez obzira na tehnološki optimizam.
Novinari kao čuvari konteksta
Današnji novinari se sve više transformišu u nadzornike AI sadržaja, sa zadatkom da obezbede tačnost i dodaju ljudsku nijansu medijskom sadržaju. AI može pisati tekstove, ali u ovom trenutku je potrebno i da ljudi oblikuju priče, usmeravaju narativ i kreiraju sadržaj koji ostavlja i emotivni utisak – nešto sa čime AI još uvek ne uspeva lako da izađe na kraj. Istraživačko novinarstvo ostaje čvrsta uporišna tačka: AI može da bude saveznik u analiziranju podatka, ali novinari ih tumače i pripovedaju. Istraživačke priče, kolumne, mišljenja i ubedljivi narativi zahtevaju ljudsku domišljatost. Pisanje priča koje emotivno povezuju ili razotkrivaju skrivene istine – teško je u ovom trenutku zamisliti autonomne redakcije koje se u potpunosti oslanjaju na veštačku inteligenciju i gde je ljudski faktor u potpunosti izbačen iz jednačine.
Medijska scena
Međutim, šta je sa jednostavnim formama vesti? Da li vest uopšte zahteva ljudsku kreativnost?
Priča postaje još ozbiljnija i složenija ako uzmemo u obzir trenutnu medijsku scenu — recimo u Srbiji. Koliko puta vam se desilo da, kada čitate tekst o temi u koju se dobro razumete, naiđete na sadržaj koji ne samo da ne doprinosi informisanju, već radi upravo suprotno — prenosi netačne informacije i izvodi neutemeljene zaključke?
Politiku, kao možda najosetljiviju temu, možemo za sada ostaviti po strani. Čak i kada posmatramo stvari isključivo iz ugla marketinga i medija kao kanala komunikacije, kvalitet sadržaja koji danas dominira u više od 80% postojećih medija (po mojoj proceni), toliko je nizak da bi čak i trenutno dostupni besplatni AI alati predstavljali kvantni skok unapred.
Teška pitanja za kraj
Upravo to otvara jedno od najtežih pitanja današnjice — šta će zapravo AI zameniti od ljudskog rada u doglednoj budućnosti?
Optimistična verzija budućnosti kaže: sve ono što ljudi zapravo ni ne žele da rade. Pisanje sadržaja samo da bi se ispunila dnevna kvota, ili popunjavanje prostora tekstom zato što nema smisla da se slika još više poveća na strani u printu — to su poslovi kojih bi se mnogi bez problema odrekli i rado ih prepustili mašinama.
Naravno, iz ugla pojedinca, svaki gubitak posla je potencijalno velika stvar i složena tema. Ali iz šire perspektive, da li danas neko žali za ručnom proizvodnjom koja je nestala sa industrijskom revolucijom? Da li treba da žalimo za obavljanjem jednostavnih, ponavljajućih zadataka koji ne uključuju ni trunku kreativnosti bilo da je reč o fizičkom ili intelektualnom radu?
Glavno pitanje trenutno je granica. Danas, dok tehnologija još nije na tom nivou, imamo razlog da govorimo o nezamenljivom ljudskom faktoru. Granica je upravo tamo gde je čovek još uvek nezamenljiv.
Ali, iz perspektive budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku u svakom smislu, otvaraju se pitanja na koja trenutno nije lako dati odgovor. Pitanje kojim se definitivno već sada moramo aktivno baviti je – koliko ćemo još dugo moći da priuštimo da nemamo odgovor.
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Filip Nikolić, Senior Account Manager, AI R&D, smartpoint adria
Loading...
