Miljan Spasić, Creative Director u agenciji Propulsion, specijalno za Marketing mrežu govori o zašto je medijska pismenost značajna za buduće generacije, ali i zašto se o ovoj temu sporadično govori u Srbiji i regionu.
Šta je medijska pismenost i zašto je ona značajna za buduće generacije?
Možda sam najbolju definiciju čuo od mladog polaznika #InfluenceAcademy – prve akademije za influensere u regionu – koji je rekao da je medijska pismenost “maksimum razumevanja koje mogu da imam za svog ćaleta kada se internet ispreči između nas”.
Generacije su ušle u neočekivanu inverziju i moramo da prihvatimo da učimo od onih koji nam nisu autoritet. Mladi, zvali ih mi adolescenti, zumeri ili post-milenijalci, stiču znanja i veštine mnogo neposrednije, aktivnije i drugačije od nas. I onda već sada diktiraju i kako se vodi biznis i kako se komunicira kao medij. I zato su, čini mi se, lekcije medijske pismenosti važnije za odrasle nego za buduće generacije.
Zašto se o medijskoj i digitalnoj pismenosti sporadično govori u Srbiji i regionu?
Govori se, ali se samo tako ne imenuje. I do sada su se kompanije, organizacije i institucije bavile raznih društvenim problemima – od toga kako koristimo tehnologiju, kako komuniciramo sa drugima i kako se borimo protiv raznih vidova nasilja, do toga kako baratamo novcem i da li se vakcinišemo. Samo je neko u nekom trenutku taj skup već postojećih znanja i veština podveo pod termine medijske, informacione i digitalne pismenosti. Ali, u stvari, to nije ništa novo.
Ko danas kreira medijsku i digitalnu sliku Srbije/regiona?
Ne postoji jedna jedinstvena medijska i digitalna slika Srbije. Prirodno se grupišemo u razne grupe na osnovu toga čega smo se nagledali i šta volimo i želimo u životu i svaka od tih grupa ima svoje ukuse, želje i svetonazore. Generacijom naših roditelja vlada televizija, našom, milenijalskom, generacijom onlajn portali i društvene mreže, a generacijom Z TikTokeri. Da li se razumemo međusobno? I ne baš. Ali to i nije cilj. Najbitnije je da međusobno, i izvan i u okviru svoje generacije, postignemo društveni konsenzus kako se treba odnositi prema informacijama, komunikaciji, nasilju, finansijama, javnom zdravlju, ekologiji. To bi trebalo da bude krajnji rezultat bilo koje vrste pismenosti.
Ako je svako od nas medij, koja je onda naša odgovornost – na nivou pojedinca ili korporacije?
Sve počinje i završava se sa ličnom odgovornošću. Ali da bismo ublažili taj teret ogromne odgovornosti, ljudi treba da imaju znanja i veštine kako da se nose sa tim. Tome služe sve kampanje koje se bave raznim vrstama pismenosti, a svakako one kojima se mi, u Propulsionu, bavimo u okviru programa “Nova pismenost”, koji radimo već drugu godinu u partnerstvu sa USAID-om.
Navedite jedan globalni/regionalni/domaći primer kampanje koja se bavi ovom temom?
Pored ogromnih društvenih, političkih i ekonomskih potresa koje je donela korona, ona je pokrenula i priču o stanju (našeg) mentalnog zdravlja.
Nesalomivi, kampanja Hemofarm fondacije, iza koje kreativno stoji agencija New Moment New Ideas Company, odličan je primer kampanje koja unapređuje zdravstvenu pismenost, identifikujući glavne izazove depresije i nudeći sistem podrške kako bi se ublažili njeni efekti.
Zašto bi kompanije i agencije trebale da prijave svoje kampanje na konkurs i predstave svoje kampanje na festivalu KAKTUS 2021?
Sada kada smo definisali šta sve znače medijska, informaciona i digitalna pismenost, vreme je da pokažemo na koje smo teme sve razmišljali, čime smo se bavili i šta smo postigli u prethodnom periodu. Zajedno, možemo da dođemo do društvenog konsenzusa prema svemu što svakodnevno saznajemo, kako komuniciramo, kako se borimo protiv svih oblika nasilnog ponašanja, kako finansijski pismeno odlučujemo ili kako se postavljamo prema zdravstvenim i ekološkim temama.
Regionalni konkurs za najbolje integrisane kampanje u oblasti medijske, informacione i digitalne pismenosti, koji je raspisan u okviru festivala KAKTUS 2021, otvoren je do 8. septembra. Više informacija dostupno je na sajtu festivala.
Loading...
