Kreativci i na poslu i kod kuće – tako bismo mogli opisati Bojana, Mašu, Marka i Nenada iz agencije McCann Beograd. Oni imaju jedinstvene ideje i rešenja za veliki broj klijenata, ali njihova mašta radi i u slobodno vreme.
Bojan Babić je copywriter, ali i autor knjiga “Pli-Pli”, „Buka u prozi“, “Priče o sreći”, “Neljudska komedija” i „Devojčice budite dobre“. Marija Maša Milanković je art direktorka i autorka „Images From Life“ izložbe, dok je Marko Prokić, senior art direktor i autor kolekcije o Beogradu. Nenad Dodić je, takođe, art direktor, ali i autor veoma zanimljive i neobične izložbe „Onepercenters“. Oni, specijalno za Marketing mrežu, govore o kreativnosti, o njihovom radu u agenciji, gde pronalaze inspiraciju, ali i na koji način uspevaju razdvojiti privatni i profesionalni život.
Kada si kreativac, to si 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, ali se, bez obzira na to, naši sagovornici slažu da je neophodno odvojiti privatni i profesionalni život. Maša Milanković kaže da kod kuće često mislim na posao, a na poslu često mislim o kući. „Posao u advertajzingu je jako intenzivan. Takođe, kroz svakodnevni posao, svako od nas ne uspe da ispriča sve što misli i oseća“, dodaje ona.
„Kao što je pričao Vuk Karadžić te dve vrste kreativnosti su ‘isto to, samo malo drugačije’. Drugačija je njihova priroda, publika kojoj su namenjene, ambicije koje ih pokreću. Ista su sredstva kojima se postižu, isti su ljudi koji se njima bave, pa čak i neka znanja i metode koja se za stvaranje koriste“, objašnjava Bojan Babić.
U agenciji radno vreme gotovo ne postoji. Neko bi rekao – radi se od jutra do sutra. Međutim, kreativci sa kojima smo razgovarali uvek nađu vremena „za svoju dušu“, pa makar to bilo i u pauzi za ručak, a inspiracija je, kako kažu, svuda oko njih.
„Moja privatna kreativnost je koncipirana tako da mi oduzima minimalno vreme u toku dana. Petominutna pauza na poslu može da zadovolji moje potrebe za ovom vrstom likovnog izražavanja. Inspirišu me sreća i nesreća svakodnevnice. Inspiriše me između ostalog i rad u agenciji. Naravno, moj projekat Images from Life je samo dva odsto onoga čime bih volela da se bavim van radnog vremena“, objašnjava Maša. Babić kaže da mu se čini da kada ne bi pisao tzv. lepu književnost, ne bi mogao da stvara ni bilo šta drugo.
Na pitanje u kojoj meri timski rad podstiče kreativnost, naši sagovornici složili su se da je on veoma bitan.
„Timski rad je presudan. Ono što izleti sa brainstorminga često bude dragoceno, ali neizvodljivo ili teško za realizaciju, pa se nekada vratimo korak nazad, da to bude prihvatljivo za prezentaciju“, kazao je Marko Prokić. Sa njim se slaže i Maša, koja dodaje: „Timski rad za mene predstavlja partiju druženja sa drugarima iz ofisa, a na temu neke kampanje. Kreativnost podstiče dobra atmosfera, jasan brief i relevantna ponuda koju komuniciramo“. Prema njenim rečima, veoma je važno voditi se svojim ličnim potrebama ili pak razumevanju potreba ljudi koji su drugačiji od nas. „Želela bih da uvedemo umetničku formu u reklamni blok. Volela bih da osim što se ljudi informišu o nekoj ponudi, paraleno i izazovu na razmišljanje, preispitivanje, smeh… Takođe, nisam poklonik masovne komunikacije ‘Dajte narodu ono što traži… To narod voli’… već više želim da ‘dam narodu ono što mu treba’. Koliko znam, najgledaniji televizijski format je reality show Farma koji traje četiri meseca. Naše reklame traju 20 sekundi. E to je pravi izazov“.
Budući da živimo u eri razvoja novih tehnologija, kreativci agencije McCann Beograd slažu se da sama tehnologija može da inspiriše ili usmerava kreativni pravac neke kampanje, kao i da je veoma važno iskoristiti sve potencijale digitala. Kako kažu, bitno je imati dobru ideju, a onda ćete je lako primeniti na različite kanale komunikacije.
Bez obzira da li stvarali za oflajn ili onlajn, Nenad Dodić smatra da Srbija ima odlične umetnike kojima bi trebalo dati više javnog prostora i kaže da je lepo što zbog interneta ljudi više nisu toliko lokalno vezani, kao i da je neopisiv osećaj kada vas kapiraju i van granica vaše zemlje. Na Nenada se nadovezao i Marko Prokić koji smatra da je kreativnost ista svuda, i da imamo gomilu pametnih i kreativnih ljudi koji se ni po čemu ne razlikuju od kolega napolju, ali pitanje koliko ih prate budžeti.
Bojan Babić uporedio je kreativnost sa politikom i kaže da je „Srbija na pravom putu, ali nikako da stigne“. „Često se dešava da imamo neku ideju koju čak i prezentujemo klijentima, ali ona ostane nerealizovana i zaboravljena. Sledeće godine na Kanskom festivalu pobedi baš takva, slična, skoro ista ideja, ali uz dobru, sveobuhvatnu realizaciju i ozbiljno lobiranje. Verovatno svi akteri u ovom poslu treba da žele da imaju valjanu, originalnu i inovativnu komunikaciju, kako bismo bili tamo gde su neki drugi“.
Za kraj, Maša smatra da je kreativnost teško izmeriti pogotovo što ona nikada ne nastupa sama. „Kreativnost je posledica raznih profesija, socioloških i ekonomskig aspekata svih zemalja, spleta okolnosti, sudbina, horoskopa. Posmatrajući Balkan, rekla bih da Hrvatska možda ima bolju produkciju. Kreativnost je verovatno svuda slična, ali tržišta se razlikuju. Iz moje prespektive, najkreativniji su ljudi koji dobru ideju umeju da prodaju klijentu“.
Šta je za vas kreativnost?
Bojan Babić: Kad misliš da si je definisao, ona ti nekako izmakne. Ali ona nekako mora da objedinjuje: maštu, nezavisnost, autentičnu želju za stvaranjem, kritičnost, igranje Boga i ono što se često zanemaruje, svojevrsnu istinoljubivost.
Nenad Dodić: Jako je teško definisati kreativnost. Meni je kreativnost želja i umeće da se ispolji misao koja vam se nalazi u glavi i čeprka vam mozak sve dok je ne izbacite napolje.
Marko Prokić: Uspeh da upakuješ neku svoju iščašenost, u društveno prihvatljivu formu.
Marija Maša Milanković: Kreativnost je kad ti neko da AMSIOS, a ti napravis SMISAO.
Autor: Ivana Parčetić
Autor fotografije: Anđela Grozdanić
Na fotografiji: Nenad Dodić, Bojan Babić, Marija Maša Milanković i Marko Prokić na izložbi „McCann slobodnim stilom“
Loading...
