Marina Čulić Fischer, izvšna partnerka u agenciji DIALOG komunikacije, specijalno za Marketing mrežu govori o stanju PR industrije u Hrvatskoj, u kojoj meri je struka dovoljno dobro reagovala na zabranu Vlade iz 2012. godine i ima li na hrvatskom tržištu dovoljno posla za sve agencije.
Kakva je 2013. godina bila za tržište komunikacija u Hrvatskoj, šta kažu ekonomski pokazatelji? Možete li uporediti sa globalnim stanjem u PR industriji?
Prošla godina bila je šesta uzastopna godina pada ukupnog hrvatskog tržišta komunikacija. Tačni podaci biće poznati tek sredinom ove godine, ali prema trendovima u drugoj polovini 2013. možemo reći da je pad najverovatnije bio nešto niži nego u 2012. u odnosu na 2011. (10%). Dakle, situacija nije dobra, ali postoje naznake blagog oporavka. Za PR industriju možemo isto reći da je padala, barem sudeći prema kretanju prihoda najvećih hrvatskih PR agencija. Na globalnom nivou PR tržište beleži različite trendove u zavisnosti od geografskih dužina i širina. Jedino što sa sigurnošću možemo tvrditi je to da azijska tržišta (prvenstveno Kina) kontinuirano rastu.
U kojoj meri je zabrana Vlade Hrvatske 2012. godine da se angažuju agencije uticala na industriju i da li će se posledice osetiti i u narednim godinama? Koliko je, po Vašem mišljenju, struka dovoljno dobro reagovala na ovu zabranu?
Zabrana Vlade Republike Hrvatske iz 2012. godine da se angažuju PR agencije u javnom sektoru, ali i u kompanijama koje su u potpunom ili delimičnom vlasništvu Vlade ili ih je Vlada osnovala, jako je loše uticala na celokupnu industriju, ne samo u smislu prihoda PR agencija, nego i u smislu reputacije struke. Posledice osećamo još uvek i tako će biti još neko vreme. Struka se u odbrani svog položaja prvi put ujedinila i prve reakcije bile su dobre, no mislim da je u drugoj fazi trebalo omekšati komunikaciju i pokušati doći do nekog rešenja, što je izostalo.
Ima li, po Vašem mišljenju, na hrvatskom tržištu dovoljno posla za sve agencije i na šta će one morati da budu spremne da bi „preživele“?
Na hrvatskom PR tržištu ima posla i za više agencija nego što ih je sada, no problem je u reputaciji, u strukturama klijenata i u nestandardizovanoj ponudi. PR agencije već se prilagođavaju novim tržišnim uslovima u kojima moramo raditi više za manje naknade, moramo usvojiti digitalne platforme i biti u stanju isporučiti integrisana rešenja. Naravno, neke to rade više, a neke manje uspešno.
Content i social media, po svemu sudeći, ključni su termini u ovom trenutku i pravac u kome će industrija morati da se kreće. Možemo li reći da su agencije spremne da prihvate sve novine i koji trendovi su najbolje prihvaćeni na hrvatskom tržištu?
Agencije su spremne ne samo prihvatiti, nego i implementirati trendove ukoliko su na to spremni i klijenti u smislu znanja, resursa i budžeta. U digitalnom svetu razvoj sadržaja i društvene mreže više nisu trendovi, nego obavezni elementi svih kampanja. Trendovi koje moramo intenzivno pratiti su real-time marketing, mobilni marketing (mobile first approach), video sadržaji (fokus na vine i instagram), mikrosegmentacija ciljnih grupa i responsive web dizajn.
Šta je sa klijentima, da li su oni otvoreni za ekperimentisanje?
Klijenti stalno traže nove ideje i spremni su u njih i uložiti ukoliko vide konkretan povrat svoje investicije. U PR-u je to nešto teže postići, jer se reputacija gradi na duže staze i nije direktno vezana za prodajne rezultate, dok su kod digitale KPIs merljiviji, međutim struka je i puno dinamičnija, što znači da stalno treba pratiti trendove i prilagođavati im se. Na društvenim mrežama sam sadržaj više nije dovoljan i broj fanova više nije osnovna mera uspeha, već je ključ u engagementu.
Možete li izvojiti jedan dobar i jedan loš primer iz PR prakse u Hrvatskoj u 2013. godini?
Meni je referendum o braku, koji je održan 1. decembra prošle godine u Hrvatskoj, primer vrlo dobre, a ujedno i vrlo loše PR kampanje. Loše je odrađena sa strane stranaka na vlasti, kao i sa strane inicijative koja ga je pokrenula u smislu odnosa s medijima, a dobro sa strane građanske inicijative koja je vrlo jasno i artikulisano izrazila svoje stavove, samo je nažalost u kampanju krenula prekasno. Na kraju se pokazalo da je na rezultat referenduma u prvom redu uticao ukupan loš rejting Vlade, što svakako možemo povezati i s njihovom manjkavom komunikacijskom strategijom.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
