Danko Jevtović, direktor Registra nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS), specijalno za Marketing mrežu govori o aktuelnoj kampanji „Registruj čim pomisliš!“, iz kog razloga strane kompanije u Srbiji mnogo više vode računa o zaštiti svog brenda na lokalnoj internet sceni i zašto za razvoj poslovanja i dobre reputacije firme nije dovoljno imati samo stranicu na društvenim mrežama.
RNIDS je početkom oktobra pokrenuo kampanju „Registruj čim pomisliš!“. Koje sve elemente sadrži kampanja i koji joj je cilj?
Ovom kampanjom smo prvenstveno želeli da prezentujemo domene kao neki lifestyle proizvod, odnosno da svim korisnicima Interneta, jednostavnim jezikom, objasnimo šta je to domen i zašto je važno zaštiti svoju ideju na globalnoj mreži. Kampanja „Registruj čim pomisliš!“ zapravo ne govori o prednostima nacionalnih domena, koje su brojne i o kojima je RNIDS puno govorio, nego o tome da je registracija domena jedan prirodan korak u osmišljavanju prisutva na Internetu. Svako ko želi svoju ideju, proizvod ili uslugu da postavi online treba da registruje odgovarajući naziv domena čim o tome počne da razmišlja. Budući da je naša poruka relativno jednostavna i da se kampanja obraća široj ciljnoj grupi, plasirali smo je, pored poslovnih i IT časopisa, i na radiju i kroz outdoor.
Zašto je važno na vreme registrovati internet domen i možemo li danas s pravom reći – „nemaš sajt, dakle ne postojiš“?
Naziv domena na Internetu predstavlja vezu sa brendom. U slučaju da je neko pre vas registrovao domen sa nazivom koji ste vi želeli, moraćete da osmislite neki drugi, alternativni, koji nije uvek najbolje rešenje i onda je vaša ideja od samog starta hendikepirana na Internetu.
Danas više ne delimo prisustvo na oflajn i onlajn, jer je neophodno imati oba. Kao što svaka firma u realnom životu mora da ima neku svoju adresu na kojoj se može naći, tako i na Internetu morate imati „svoju kuću“. Temelj te kuće je upravo internet domen. S druge strane, ako poslujete i obraćate se ciljnoj grupi u Srbiji, onda je logično da ćete registrovati .rs domen, jer Google svuda, pa i u Srbiji, favorizuje nacionalne domene. Nije sporno da možete postaviti svoj sadržaj i na društvenim mrežama, ali u tom slučaju morate preuzeti rizik jer praktično postavljate sadržaj na tuđ sajt, sa njime više ne možete upravljati ili prosto kompanija čiji je to sajt može u nekom trenutku promeniti uslove i, u ekstremnim slučajevima, možete ostati i bez svog prisustva na toj društvenoj mreži i bez svih svojih sadržaja. Zato ako želite da budete trajno na Internetu i da upravljate svojim sadržajem neophodno je da ga postavite na svoju adresu.
Prema poslednjim podacima, registrovano je nešto manje od 81 hiljade .rs i oko 3.800 .срб domena. Kakva je situacija sa državama u regionu i Evropi u odnosu na Srbiju i zašto, po Vašem mišljenju, u Srbiji ne postoji svest o tome da je neophodno zaštiti svoju ideju na Internetu?
Iskreno, jako puno razmišljamo o tome. Ako pogledamo evropske zemlje, Mađarska ima preko 600.000, Češka milion, dok Nemačka ima preko 15 miliona, Holandija preko 5, Francuska preko 2,5 miliona registrovanih domena…
S druge strane, Srbija je paradoksalno bolja od Bugarske, koja ima duplo manje registrovanih domena od nas. U BiH je registrovano oko 14 hiljada nacionalnih internet domena, u Hrvatskoj oko 79 hiljada, Makedoniji oko 25 hiljada, a u Sloveniji oko 106 hiljada nacionalnih domena (podaci iz oktobra 2012. godine). U Crnoj Gori trenutno ima skoro 740 hiljada domena, međutim, stanovnici Crne Gore čine svega 3 odsto korisnika .me domena, jer se on koristi kao međunarodni domen zbog engleske reči „me“ koju sadrži . Prema istraživanju koje smo sproveli, shvatili smo da na ove brojeve, dobrim delom, utiče broj godina koliko je domen prisutan na tržištu.
.rs je najmlađi nacionalni domen u Evropi, koji je ove godine proslavio tek peti rođendan, i samim tim smo vrlo zadovoljni postignutim rezultatima. S druge strane, broj registrovanih domena je vezan i sa veličinom zemlje, snagom privredne moći, sa brojem novih firmi itd. RNIDS trenutno na godišnjem nivou beleži porast registrovanih .rs domena od 10 odsto. Smatramo da će ovaj procenat biti veći kako bude rasla svest o značaju zaštite ideja i brendova na Internetu, o tome da je globalna mreža velika šansa da na najjeftiniji način promovišete svoje proizvode i usluge.
RNIDS je, takođe, radio istraživanje tržišta koje nam je pokazalo da naši poslovni ljudi i dalje smatraju da je pitanje sajta i registracije domena pitanje kojim treba da se bavi IT, a ne sektor marketinga. U stvari sasvim suprotno, korporativni sajt je, pre svega, marketinško pitanje, koje naravno zahteva neku tehnologiju da bi se realizovalo. Isto kao što oglase danas više niko ne crta rukom, sve se radi preko računara, pa ipak niko ne očekuje da ih kreira neko iz IT-a. Većina firmi u Srbiji još uvek ima registrovan samo jedan domen, i dalje nije u dovoljnoj meri prepoznato da je neophodno zaštiti svaki brend koji kompanija ima na tržištu. To je veliki zadatak agencija, koje imaju obavezu da edukuju svoje klijente.
Gotovo svi najveći svetski brendovi koji posluju u Srbiji već imaju registrovane nacionalne domene, ali to nije slučaj i sa domaćim kompanijama. Iz kog razloga, po Vašem mišljenju, u Srbiji strane kompanije mnogo više vode računa o zaštiti svog brenda na lokalnoj internet sceni, od domaćih kompanija?
Velike svetske kompanije uglavnom razumeju značaj Interneta i sajt na nacionalnom domenu im je važan segment nastupa na lokalnom tržištu. Tako imamo primera kompanija, čiji svi brendovi nisu prisutni na našem tržištu, ali imaju registrovane domene, jer prepoznaju potrebu da zaštite svoje proizvode i usluge na vreme, da bi im olakšali kasniji nastup. Što se tiče domaćih kompanija, njihov proces učenja o Internetu još uvek traje i takvi su im i rezutati. Savet je jednostavan – treba kopirati one čija tržišta su razvijenija i primenjivati njihove tehnike, koristiti Internet za jeftinu promociju svojih proizvoda i obratiti pažnju na svaki brend.
Takođe, veliki broj kompanija kod nas imaju npr. Facebook stranicu, a nemaju sajt i registrovan domen. Zašto za razvoj poslovanja i dobre reputacije firme nije dovoljno da imate samo stranicu na društvenim mrežama?
Slažem se da postoje i takvi slučajevi. Međutim, po nekom mom iskustvu, kompanije i privredna društva sve više prepoznaju značaj Internet prezentacije. Činjenica je da postoji veliki broj manjih preduzetnika, kafića, restorana, koji su prisutni samo npr. na Facebook-u i po mom mišljenju to je rezultat nerazumevanja suštine prisustva na Internetu. Naravno da je prisustvo na društvenim mrežama jako važno i da se kroz njih može uspešno promovisati proizvod ili usluga, ali cilj takve promocije zapravo treba da bude da dovedete ljude na svoj sajt i tu im date kompletnu informaciju o tome ko ste, šta ste i šta nudite.
Sajtovi predstavljaju ogledalo firme. U kojoj meri kompanije u Srbiji na pravi način koriste svoje internet prezentacije za promociju i dolazak do potencijalnih potrošača?
Pred našim firmama je još dug put kada je u pitanju kvalitetna internet prezentacija i komunikacija sa potencijalnim potrošačima. Činjenica je, na žalost, da značaj Interneta u Srbiji još uvek nije prepoznat u dovoljnoj meri, iako se poslednjih godina može primetiti veliki napredak. Potrošači jesu na Internetu i svaki put kada započnete neko istraživanje i razgovarate sa njima kroz fokus grupe vidite da oni sve više traže informacije o proizvodima na globalnoj mreži. Zato smatramo da im je potrebno ponuditi kvalitetan sadržaj i sajtove na kojima će pronaći sve relevantne informacije.
Na nedavno održanom Media Samitu, mogli smo da čujemo da se od Interneta još dugi niz godina neće moći živeti u Srbiji. Kakvo je Vaše mišljenje o tome i na koji način Internet može unaprediti poslovanje kompanija?
Pretpostavljam da je to rečeno u nekom užem segmentu, misleći na direktnu prodaju proizvoda na Internetu. To je tačno, jer naše tržište još uvek nije u dovoljnoj meri razvijeno kada je u pitanju elektronsko poslovanje i e-banking. Takođe, još uvek nema dovoljan broj usluga koje možete završiti isključivo putem Interneta. Kada to bude postojalo, onda će se i ljudi navići da češće koriste Internet za poslovanje i samim tim će i online tržište rasti. U svetu imate puno primera ljudi koji jako lepo žive od globalne mreže i na taj način nude svoje usluge čitavom svetu. Da bismo došli do tog nivoa, nephodno je pre svega da se promeni svest ljudi, ali i odnos države prema onima koji žele da žive od Interneta. Tu ključnu ulogu treba da odigraju mediji koji će podizati svest o značaju, a ne samo o rizicima na Internetu.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
Baš tako. Cedevita u Srbiji nema registrovan domen, ali zato ima skoro 150 hiljada fanova na FB.