„Ćirilica na Internetu i .срб domen razvijaće se onako kako se bude razvojalo i samo pismo u Srbiji“, zaključak je panel diskusije na temu „Ćirilica i Internet – u Srbiji i svetu“, koja je održana 27. januara na drugu godišnjicu ovog internet domena.
Učesnici panela složili su se da je nacionalni internet domen oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji, ali na žalost ćirilica nije popularna u Srbiji, pa samim tim nema neku preteranu zastupljenost na srpskom internet prostoru.
„Postoji istraživanje koje nam je dalo dosta poražavajuće podatke o sadržaju na ćirilici na oba naša domena. Konkretno, govorim o samo nekoliko stotina sajtova koji su na ćirilici i koji postoje samo na ćiriličkom domenu, dok su ostali većinom redirekcija ka već postojećem ćiriličnom sadržaju na .rs domenu. Kako ukupan broj naziva na .srb domenu iznosi ispod pet odsto u odnosu na broj naziva na .rs domenskom prostoru, možete zaključiti koliko je zapravo ćiriličkog sadržaja na srpskom delu Interneta“, rekao je za Marketing mrežu Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora Registra nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS).
U svakodnevnoj komunikaciji sve se više koriste strane reči i izrazi, međutim Stojičević smatra da oni nisu apriori pogubni za srpski jezik. „Budućnost ćirilice zavisi isključivo od nas samih. Krenimo od Ustava Srbije, koji ćirilicu stavlja u poziciju zvaničnog pisma, a koje se zvanično ne upotrebljava na svim mestima na kojima bi trebalo. Kao što sam i rekao – budućnost ćirilice na srpskom Internetu zavisi isključivo od budućnosti ćirilice u Srbiji uopšte. Ista formula važi i u svetu – tamo gde se koristi ćirilica u životu, koristi se i na Internetu“, dodao je Stojičević.
U Srbiji se često gubi iz vida da tema ćirilice u digitalnim tehnologijama nije samo naš domaći problem, već i problem mnogih drugih naroda koji imaju ćirilicu kao nacionalno pismo. Sličan problem imaju i narodi i zemlje sa ostalim pismima koja nisu engleski alfabet.
U ovom trenutku najveći problem .срб jeste prateći e-mail servis. Da bi se ovaj problem rešio na globalnom nivou, tzv. ASCII set karaktera trebalo bi da zameni Junikod, koji sadrži sva svetska pisma, međutim još uvek ne postoje standardi za njegovu implementaciju na tehničkom nivou. Kako navode u RNIDS-u, time bi bio rešen problem mejlova, ali kada će se to desiti pitanje je na koje niko ne može da da konkretan odgovor.
Zanimljiv je podatak da su prvi internacionalizovani domeni aktivirani tek 5. maja 2010. za tri domena koja koriste arapsko pismo, odnosno za Egipat, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Rusija je 12. maja 2010. postala prva država koja je registrovala domen i na ćirilici, sa oznakom .рф. Srbija je druga zemlja koja je 3. maja 2011. dobila svoj ćirilički domen .срб. Potom je Ukrajini dodeljen domen .укр, a ubrzo zatim dobili su ga i Kazahstan i Mongolija. Bugarska očekuje da će uskoro dobiti svoj ćirilički domen, iako im je odbijen predlog .бг (jer suviše liči na brazilski .br). Nacionalni domeni na kineskom pismu, u nekoliko varijanti, aktivirani su od 25. juna 2010. U međuvremenu su za veći broj arapskih i dalekoistočnih zemalja odobreni nacionalni domeni na nacionalnom pismu ili su ti procesi u toku.
Sašo Dimitrijoski, direktor MARneta, makedonskog nacionalnog internet registra, istakao je na panelu „Ćirilica i Internet – u Srbiji i svetu“ da Makedonija uskoro dobija ćirilički .мкд domen, ali da i kod njih postoje slični problemi sa upotrebom ćirilice na računarima, kao što je nepostojanje ćiriličkih tastatura. „Iako je ćirilica zvanično pismo u Makedoniji, mi smo veoma kasno ušli u proces dobijanja ćiriličkog domena i priznajem da pored svih napora nismo uspeli da nametnemo ćirilicu kao zvanično pismo na makedonskom internet prostoru“, dodao je Dimitrijoski.
S druge strane, ima i onih koji ćiriličke domene posmatraju kao poslovni potencijal i isplativ tržišni model, jer se sajtovi na ovim domenima lakše pronalaze pri Gооgle lokalnim pretraživanjima iz zemalja sa ćiriličkim pismima. Werner Staub, član Izvršnog odbora CORE Association, organizacije koja je registar domena .САЙТ i . ОНЛАЙН, namenjenih ruskom, bugarskom i srodnim tržištima, istakao je na panelu da čirilički domeni i sajtovi predstavljaju potencijal i da svaka država treba da da sve od sebe da svoje pismo zaštiti i na internet prostoru.
„Organizacija koju sam osnovao 1997. godine vodila je borbu u cilju razvoja domenskih sistema na Internetu. U tom trenutku korisnici nisu imali mogućnost da biraju, mogli su da koriste samo one domene koji su im bili servirani. Bilo je potrebno postići dogovor na međunarodnom nivou. Na kraju smo se za to izborili i omogućili registraciju ćiriličkih domena koji su sve populariniji u zemljama širom sveta. Mislim da veći broj različitih domena donosi sa sobom bolje rezultate pretrage, kreativnost i veći izbor rešenja“, zaključio je Staub. Prema njegovim rečima, korišćenje Interneta može biti podignuto na viši nivo tako što će se mnogo više koristiti u ekonomskom razvoju, ali i pružiti brži i jednostavniji pristup informacijama, a da bi to sve bilo moguće potrebno je da imate web adrese koje su na lokalnom jeziku i pismu i koje se lako pamte.
Saradnja države i institucija, pa i nacionalnog registra kao jedne od institucija, uvek je neophodna komponenta za kvalitetno i sveobuhvatno rešenje problema i ostvarivanje ciljeva, pa je to sasvim sigurno slučaj i kod ćirilice. Kako navode u Registru nacionalnih internet domena Srbije, oni će nastaviti sa popularizacijom kako ćirilice, tako i samog ćiriličkog domena kroz brojne akcije i kroz već dovoljno poznat program sufinansiranja projekata, a konkretni planovi biće objavljeni na redovnoj godišnjoj konferenciji DIDS 2014.
Prednosti .срб domena:
- Jedini internet domen na svetu koji omogućava da se adrese sajtova pišu onako kako se i izgovaraju.
- Omogućava ostvarenje ustavnog prava građana Srbije da mogu da koriste zvanično pismo i za svoje nazive internet domena.
- Veliki broj slobodnih potencijalno zanimljivih pojmova za nazive internet domena.
- Geografski određuje teritoriju za koju je internet sajt prevashodno namenjen, što je bitno za internet pretraživače.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
