U 21. veku, tzv. digitalnom dobu, pored svih društvenih mreža koje postoje i koje masovno koristimo, izuzetno je teško da sačuvate svoju privatnost.
Da li ste razmišljali o tome šta u današnje vreme zapravo znači privatnost na internetu, kako biste je definisali?
Da li to znači da ni pod kojim uslovima ne objavljujete fotografije sa letovanja, svoje porodice, ne pokazujete partnera, loše ili jednostvano „no make up“ dane? Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Zapravo, pravo pitanje u ovom trenutnku jeste – koji je to stav koji je ispravan?
Prikazati sebe u javnosti u onom svetlu kakvi ste samo pred vašim najbližima ili prikazati sebe na onaj način kako drugi žele da vas vide je vaš izbor i odluka koju donosite onoga trenutka kada pristupite društvenim mrežama i ostavite mogućnost da vašem profilu ima pristup svako uključujući i one koji vas ne poznaju…
Kada je deljenje privatnih podataka u pitanju treba da se zapitate i da li ćete dozvoliti da vaš budući poslodavac ima uvid u vaše fotografije sa godišnjeg odmora, da vidi koliko ste koktela popili i koji dezen kupaćeg preferirate?
Ukoliko negativno izveštavate sa svog Tviter profila i imate samo tvitove posvećene nekim događajima koji govore o nekim vašim skrivenim strastima, političkim stavovima, neslaganjem sa homoseksualnim pravima, tvitujete samo o poslu, partneru ili deci, a sutradan imate sastanak sa klijentom koji je sve to pročitao, kako ćete se na tom razgovoru osećati? Ili kada nakon lude, pijane noći, koju ste, naravno ovekovečili na instagramu npr., dođite i tražite povećanje plate?
Na sreću ili na žalost, često se pokaže da je prvi utisak koji steknete o nekom uglavnom i najtačniji, zato je danas u 21. veku, pogotovo u vašem poslovnom okruženju, veoma važno da vodite računa o svom onlajn imidžu i svemu što je o vama dostupno onlajn.
Jer, može da vam se obije o glavu. Svi smo čuli slučaj inženjera RTV Bor koji je pre dve godine dobio otkaz zbog kritikovanja poslovanja te firme na Tviteru, nedavno je i novinar televizije „Studio B“ dobio otkaz sa svoje matične televizije zbog statusa na Fejsbuku, takođe njegov kolega novinar iz Bosne i Hervegovine doživeo je istu sudbinu.
Inostranih slučajeva ima mnogo više, sigurno ste i sami čuli za mnoge od njih.
Poznajem, iz svojih redova, devojku koja je dobila opomenu i smanjenje plate zbog kritičkog političkog stava objavljenog na svom privatnom Fejsbuk nalogu. Lično sam se našla u situaciji da sam prinudno morala da prihvatim tadašnju nadređenu u firmi u kojoj sam radila za „Fejsbuk prijatelja“, jer bi mi od toga možda zavisio i posao.
Takvih situacija je mnogo, mada vremena se menjaju i čini se da su poslodavci mnogo „popustljiviji“ kada su društvene mreže u pitanju jer su svesni da je veoma mali procenat ljudi sada bez naloga na nekoj od mreža. Ako nisu na svim, onda su barem na jednoj minimum.
Da bi obe strane bile pomirene, idealan savet bi bio da malo povedite računa šta pišete na mrežama i kako se fotografišete, a vi, poslodavci, setite da se za vas rade obični ljudi sa svim svojim vrlinama i manama.
Autor teksta: Zorana Radivojević, New Moment New Ideas Company