Umesto uvodnog obrazloženja u kome bi neizostavno došli do opštepoznatog zaključka da novi koncepti i tehnologije kontinuirano transformišu svaki aspekt naše svakodnevnice, postavimo sebi jedno pitanje:
Šta bi za nas predstavljalo okruženje u kome krajnji korisnici vrednuju sadržaj na osnovu njegovog stvarnog doprinosa zajednici?
Svesni trenutka u kome živimo, verovatno bismo zaključili da ovakav koncept zvuči utopistički. Uistinu, danas smo daleko bliže distopiji o čemu ponekad i progovorimo, unapred svesni da će se naše reči brzo utopiti u kakofoniji sadržaja koji se bore za impresije naizgled dostupnog, a opet udaljenog auditorijuma. Iako najčešće citiramo Orvela, situacija više nalikuje onome o čemu je govorio Haksli. U vremenu masovno dostupnog sadržaja, većina korisnika zanemaruje informacije koje im ne omogućuju trenutno zadovoljenje bazične želje za zabavom. Lične preferencije se brzo i lako stapaju stvarajući masovne, što direktno utiče na konačnu sliku sa kojom smo suočeni svaki put kada unesemo upit u pretraživač ili pristupimo našem nalogu na društvenoj mreži. Ovakvi rezultati ne samo da određuju ono što usvajamo, već i ono što kreiramo prirodno tražeći mesto u trendovima koji se pojavljuju tolikom brzinom da im pristupamo mehanički a ne kritički.
Umesto da sadržaj vrednujemo, mi ga prihvatamo kao odraz naše stvarnosti. Time njegova legitimnost prestaje da se istinski dovodi u pitanje.
Jer sadržaj je kralj.
KRALJ JE GO!
Skretati pažnju na stvarne vrednosti u vreme kada smo korisnički kreiranim sadržajem okruženi na svakom koraku, gotovo je nemoguće ako se oslonimo samo na katarzični usklik iz Andersenove priče. Sve postaje dodatno teže kada se u obzir uzme činjenica da u svakom trenutku između kreatora sadržaja i krajnjih korisnika postoji posrednik čiji interesi direktno utiču na doseg informacije koju plasiramo. Ipak, važno je da se zapitamo ko zapravo kroji odelo za našeg kralja?
Džef Houv, tvorac kovanice crowdsourcing, govoreći o ovom fenomenu poziva se na pravilo “1:10:89” koje je postavio Bredli Horovic, a koje glasi da će od 100 korisnika određenog sajta 1% kreirati sadržaj koji poseduje određenu vrednost, 10% glasati i vrednovati unose, dok će 89% biti njegovi konzumenti. Ovde je naravno u najvećoj meri reč o korisnicima koji troše vreme pronalazeći satisfakciju u samom činu izvršenja pripadajuće aktivnosti. Međutim, šta ako bi se pravila igre promenila?
DA LI JE VREME ZA NOVO ODELO?
Pojava i nagla ekspanzija kriptovaluta predstavlja fenomen koji je vredan pomena, kako zbog decentralizovane prirode blockchain tehnologije na kojoj su zasnovane, tako i zbog snažnog uticaja koji je ostvarila u mejnstrim krugovima. Obraćajući pažnju na informacije o vodećim kriptovalutama, uglavnom nismo svesni postepene ekspanzije platformi koje vrednovanje korisnički kreiranih sadržaja baziraju na manje poznatim digitalnim monetama. U osnovi, ovo su platforme koje korisnicima nude mogućnost zarade ukoliko su njihovi sadržaji zapaženi i vrednovani od strane online zajednice. Ovakvi koncepti se ubrzano razvijaju, te danas imamo sajtove poput Synereo, Sola, Social i Steemit, koje osim umrežavanja, razmene informacija i sadržaja, korisnicima nude i mogućnost zarade u kriptovalutama.
Upravo pomenuta platforma Steemit, predstavlja zanimljiv primer zbog značajnog razvojnog puta koji je prešla od trenutka lansiranja u julu 2016. godine. Zahvaljujući Steem blockchain tehnologiji njeni korisnici u zavisnosti od nivoa aktivnosti i kvaliteta sadržaja koji kreiraju i podržavaju, ostvaruju zaradu i akumuliraju određeni uticaj (voting power) koji direktno određuje finansijsku snagu njihove podrške. Ovo u praksi znači da kreatori kvalitetnog sadržaja dobijaju finansijski podsticaj ukoliko isti stvaraju, ali i vrednuju.
Sasvim je opravdano zapitati se da li ovakvi koncepti mogu izmeniti pravilo koje govori o odnosu onih koji sadržaj kreiraju, ocenjuju i konzumiraju. Nije slučajnost što ono, kao i njegove varijacije, prve dve grupe uvek smešta u kategoriju manjeg procenta. Iako objava korisničkog sadržaja danas najčešće ne košta, njihovo kreiranje i vrednovanje zahteva znanje, veštinu i vreme pri čemu se satisfakcija najčešće ne javlja u dovoljnoj meri da bi predstavljala adekvatnu nadoknadu za utrošene resurse. Shodno tome, većina korisnika se dobrovoljno svrstava u dominantnu grupu konzumenata, smatrajući da kvalitet onoga što su u mogućnosti da kreiraju nije u dovoljnoj meri usklađen sa trendovima koji će omogućiti da to bude prepoznato, a potom i nagrađeno kao novonastala vrednost.
Međutim, potencijalna mogućnost zarade predstavlja podsticaj koji može inicirati migraciju korisnika iz sfere konzumenata u sferu kreatora i evaluatora, pri čemu se trajna promene sistema vrednovanja javlja kao prirodna posledica decentralizovanog poretka u kome je svako u mogućnosti da upravlja dostupnim informacijama određujući njihovu poziciju unutar strukture.
Iako se potencijal ovakvih koncepata još uvek analizira sa aspekta stabilnosti kriptovaluta na kojima su zasnovani, njihova postepena ekspanzija nagoveštava jedan novi pravac koji će svakako doživeti različite manifestacije u budućnosti. Upravo je kompanija Steemit za 2018. godinu najavila lansiranje Smart Media Tokena – tehnologije koja omogućuje jednostavno kreiranje i implementaciju vlastitih digitalnih valuta zasnovanih na Steem blokchainu. Da li će se tvrdnje njegovih kreatora ispuniti i pružiti novi način za monetizaciju online sadržaja i alternativu činjenici da velike društvene mreže zarađuju zahvaljujući korisničkom sadržaju ne deleći profit sa njima, svakako će pokazati vreme. Do tada, ovakvu tendenciju svakako ne treba ignorisati već razmotriti pretpostavku da se možda nalazimo na pragu trenutka u kome će tradicionalne mreže biti potisnute crowdsourcing platformama koje će objediniti crowd creation, crowd voting i crowdfunding funkcije u jednom sasvim novom, decentralizovanom svetlu.
IZ APSTRAKTNOG U KONKRETNO
Okruženje u kome korisnici bez direktnog posredovanja, nesputani cenzurom i drugim ograničenjima dobijaju mogućnost da samostalno odlučuju o vrednosti sadržaja koji kreiraju, omogućuje razvijanje jednog novog sistema odgovornosti koji će u velikoj meri usloviti način komnikacije među svim učesnicima, bez obzira na njihov trenutni status i reputaciju.
Iako se platforme o kojima govorimo većim delom još uvek nalaze u svojim razvojnim fazama, rezultati ipak postoje. Inicijative prerastaju u projekte koji postaju realizovani zauzimajući pozicije u trending kategorijama. Ovo je najlakše sagledati kroz prizmu crowdfunding aktivnosti koje dobijaju novu dimenziju usled nepostojanja ograničenja u pogledu forme i prirode upita kojim se zahteva podrška zajednice. Direktne donacije smenjene su finansiranjem kroz distribuciju sredstava putem glasanja koje ne podrazumeva izdvajanje iz ograničenog budžeta korisnika. Tako je u ovom trenutku jedna od aktuelnih inicijativa STACH (Steem Accelerator Hub), postala uspešno realizovana ideja koja je dovela do stvaranja oflajn prostora u kome mladi iz Nigerije mogu da steknu dodatno obrazovanje i razvijaju kreativnost sa posebnim akcentom na smanjivanje jaza između običnih ljudi i IoT tehnologije. Ne treba smetnuti sa uma ni potencijal stvaranja inovativnih koncepata i rešenja poput inicijative Utopian.io, koja nagrađuje solucije koje doprinose open source projektima poput poznate CMS platforme WordPress ili platforme DTube koja je svojevrstan odgovor na ograničenja u pogledu upravljanja sadržajem i njegovim nagrađivanjem na sajtu YouTube. Čak i na nivou analize bazične korisničke aktivnosti moguće je uočiti obrasce koji nagoveštavaju razliku u odnosu na tradicionalne kanale. Potencijalne zloupotrebe poput plagiranja sadržaja, eksploatacije popularnih tema bez unosa dodatne vrednosti i samonagrađivanja veoma brzo bivaju uočene i kažnjene od strane same zajednice, te se čini da odgovor na pitanje sigurnosti predstavlja refleksiju prirode blokchaina.
IZAZOV ILI MEHUR OD SAPUNICE?
Ukoliko se ovaj koncept pokaže kao održiv i doživi ekspanziju, to će nesumnjivo uticati na proces komunikacije ostavljajući sve manje prostora za inertnost kakrkterističnu za platforme u kojima se ona odvija u unapred definisanim okvirima. Sistem u kome postoji jednakost među korisnicima kreira kontekst u kome oni ne samo da sadržaj vrednuju već i verifikuju, dodeljujući verodostojnost svakoj unetoj informaciji bez obzira da li je upućuje poznati brend ili njegov krajnji potrošač.
Da li se bližimo trenutku kada će visina budžeta uticati na poziciju sadržaja manje nego ikad? Koliko će ovakvi koncepti uticati na strukturu naših ciljnih javnosti? Da li ćemo trendove kreirati zajedno i da li će novonastale okolnosti ukazati na nove tržišne potencijale? Koliko će mikrozajednice dobiti na značaju i da li će trenutak postati merilo uspeha, samo su neka od pitanja na koja ćemo morati pronaći odgovor pre nego što nam ga daju oni koji se nalaze u našem svakodnevnom fokusu.
Više o ovoj temi saznajte na forumu IZAZOV 2018, koji će biti održan 12. i 13. marta u hotelu Radisson Blu Old Mill u Beogradu.
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Goran Segedinac, direktor razvojnih projekata, Headmade