Sigurno smo se svi nekada našli u situaciji u kojoj nismo bili sigurni kako se treba ponašati. U novim i nepoznatim situacijama nesigurnost u vezi našeg ponašanja je naročito izražena. U takvim situacijama obično posežemo za informacijama iz našeg socijalnog okruženja, tj. gledamo kako se ponašaju ljudi oko nas, te se i mi ponašamo na isti ili sličan način.
Takođe, svi smo bili u situaciji kada smo se ponašali kao većina članova grupe jer nismo hteli da se ističemo u društvu ili nismo hteli da budemo “odbačeni“ od ostalih članova grupe.
Razlog zbog kojeg se ponašamo na opisani način jeste konformizam. Konformizam se definiše kao promena ponašanja ili uverenja prema grupi kao posledica stvarnog ili zamišljenog pritiska (Keisler & Keisler, 1972) i karakterističan je za većinu ljudi.
Solomon Asch je šezdesetih godina prošlog veka u seriji eksperimenata ispitivao konformizam. Naime Asch je grupi od šest članova, u kojoj je samo jedan član bio pravi ispitanik u eksperimentu, dok je ostalih pet članova bili Aschovi saradnici, prikazivao karte na kojima su bile naslikane četiri linije. Na svakoj slici dve linije su bile jednake dužine. Zadatak grupe bio je da procene koje dve linije su jednake dužine. Iako se ovaj zadatak činio kao jednostavan i nedvosmislen, Ashovi saradnici su namerno davali pogrešne odgovore, želeći proveriti da li će se naivni ispitanik prikloniti pogrešnom mišljenju većine.
Rezultati su bili iznenađujući. Ukupan stepen konformiza iznosio je 36 odsto, dok se čak 76 odsto ispitanika konformisali barem jedan put, tj. prihvatili su mišljenje većine, iako su bili sigurni da je to mišljenje pogrešno (Asch, 1951., 1956.).
Sve ovo zvuči interesantno, ali kakve veze imaju eksperimenti sa linijama u laboratorijama sa digitalnim oglašavanjem?
Ako bolje razmislimo lako ćemo uočiti da se celi digitalni marketing bazira na konformizmu. Koliko ste puta videli sugestiju da lajkujete određeni sadržaj, a kao napomena bilo je istaknuto koji su vaši prijatelji takođe lajkovali taj sadržaj? Koliko često viđate sadržaj na internetu sa statističkim podacima koliko osoba posećuje određenu stranicu, koliko neka stranica ima lajkova, followera itd. Statistika prosečnom useru nije važna i interesantna, ali u tim podacima se krije drugo značanje. Krije se značenje zamišljenog pritiska većine grupe, krije se efekat priklanjanja mišljenju većine. Iako neko može pomisliti da mišljenje nepoznatih usera koji posećuju određene stranice ili koji su lajkovali određeni sadržaj nije važan i ne utiče na pojedinca, jer pojedinac ne poznaje te osobe, pogrešili bi s takvim zaključkom. Prisetimo se na trenutak opet Aschovog eksperimenta, gde je pojedinac takođe bio član grupe, čije članove ne poznaje, ali se ipak priklonio njihovom mišljenju, iako je bio svestan da članovi grupe daju objektivno pogrešne odgovore.
Na osnovu svega navedenog šta možemo zaključiti i kako konformizam možemo iskoristiti u digitalnom marketingu?
Zaključak je da je svaki fan i svaki user jako bitan. Međutim, nije sve u brojevima. Dovoljno je da usere stalno napominjete da i drugi useri koriste vašu uslugu ili da kupuju vaše proizvode, kako bi izazvali konformističko ponašanje kod potencijalnog klijenta tj. kako bi izazvali zamišljeni pritisak na pojedinca od strane grupe.
Kroz postove i oglašavanje važno je uvek naglasiti da su drugi useri koristili vaše proizvode ili usluge, da su drugi useri posećivali Vašu stranicu. Neka ta informacija uvek bude prezentna kod Vaših klijenata i rezultati sigurno neće izostati. Konformizam vam može pomoći da izgradite bazu fanova, da povećate broj poseta na vašoj stranici te na koncu da povećate prodaju.
Izvor i foto: MITA Group
Loading...
