Svet se već prilagođava životu u pandemiji – kompanije osmišljavaju nove proizvode prateći promenu navika potrošača, a komunikacija se dominantno seli na online platforme. Ono po čemu se izdvajaju kompanije koje će iz ove situacije izaći kao pobednice su one koje redovno, brzo i efikasno komuniciraju sa svima koji su uključeni u poslovanje.
Nema sumnje da sada u prvi plan izbija važnost poznavanja krizne komunikacije i njene adekvatne primene, kaže direktorka korporativnih komunikacija Novaston platforme Aleksandra Kožul.
“Kada nastupi kriza, mi moramo biti spremni da odmah odgovorimo na probleme i izazove. U našoj kompaniji smo već pri prvom nagoveštaju formirali krizni tim, uveli jasne linije komunikacije u okviru plana kriznog komuniciranja, kako interno, tako i eksterno. Cilj je bio da pošaljemo jasnu poruku i zaposlenima i klijentima, kao i da im pomognemo da se snađu u moru (dez)informacija. Smireno i racionalno, ali dovoljno brzo, donosili smo odluke zasnovane isključivo na proverenim informacijama, koje su sagledane iz više uglova. Samo uz poštovanje svih unapred predviđenih koraka, rezultati će biti pozitivni i možemo isplivati iz krize, sa što manje ili potpuno bez posledica”, objašnjava Aleksandra Kožul.
Kontinuitet u poslovanju je imperativ svake kompanije, a proaktivna komunikacija omogućava da se “pregrupišemo” i pripremimo za “doba posle korone”.
Dakle, brže nego „u normalnim uslovima“ prilagođava se ne samo poslovanje, već i komunikacija. Sastanci se održavaju putem video konferencija, a obaveštenja šire društvenim mrežama. U moru izbora, pobeđuju one platforme koje omogućavaju veći broj učesnika, lako korišćenje i bezbednost podataka: Zoom je „hit“ za biznis komunikaciju; Skype doživljava novo „zlatno doba“; ljudi se aktiviraju na Facebook-u… Grupni pozivi se koriste i privatno kako bi se lakše podnela socijalna distanca, pa gotovo svi mobilni telefoni imaju Viber ili WhatsApp.
U regionu je za polovinu porasla konzumacija veb portala, uz istovremeni neočekivani povratak elektronskim medijima – posebno televiziji (čak 82% po istraživanju IPSOS-a). Takođe, popularnost čitanja e-knjiga i pad prodaje štampe dovodi u pitanje budućnost izdavačkog sektora. Prvih desetak dana od proglašenja pandemije najviše su se tražile informacije o korona virusu. Ubrzo, interesovanje se pomera ka „lakšim temama“ – filmskom i zabavnom programu, sportskim kanalima i nastavi putem TV ekrana za školsku decu.
Neosporan je povratak nekim pomalo zapostavljenim vrednostima, pa ključne reči postaju empatija, solidarnost, ohrabrenje.
Kompanije u Srbiji su vrlo brzo u centar PR strategija stavile društveno odgovorno poslovanje. Da bismo (p)ostali pouzdani partner važno je šta radimo, ali i šta poručujemo u ovom trenutku. Zato se prate stavovi zajednice i kako ona reaguje na određene probleme, a društvene mreže postaju glavni kanali razmene mišljenja, traženja pravih informacija i organizovanja pomoći. Takođe, nikada nije bilo više kurseva za besplatno učenje na internetu. Osim stručnih tema iz specifičnih industrija, na kompanijskim sajtovima otvara se prostor i za tekstove o tome kako provesti slobodno vreme, dezinfikovati i zaštititi prostore, održati kondiciju u izolaciju, motivisati decu… I sve to na bar još jednom jeziku – engleskom.
Još nije moguće potpuno predvideti sve promene na globalnom nivou posle pandemije, ali je sigurno da svetlu budućnost imaju oni koji će ih prepoznati i razumeti, a potom i razviti kreativne planove poslovanje u tom „novom normalnom“ stanju.
Autor teksta: Sandra Pekić, menadžerka za odnose sa javnošću, Novaston
Loading...
