Ko je „gazda“ Interneta?

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), u saradnji sa Centrom za promociju nauke, organizovao je panel diskusiju na temu „Gospodari Interneta – promena u upravljanju“. Povod za ovaj događaj bila je odluka Ministarstva trgovine SAD (NTIA) iz marta ove godine da započne ključnu fazu globalizacije u upravljanju Internetom, u kojoj on prestaje da bude pod kontrolom SAD. Tim povodom je ICANN (Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve) pokrenuo globalni proces konsultacija o tome kako novi „multiakterski“ sistem upravljanja Internetom, koji podrazumeva učešće velikog broja zainteresovanih strana, treba da izgleda. Cilj RNIDS panel diskusije je bio da podstakne domaću internet zajednicu da se i ona aktivno uključi u ovaj globalni konsultativni proces.

„Ovo je još jedan veliki eksperiment u globalnom upravljanju Internetom. Plan je da ICANN do septembra 2015, kada ističe važeći ugovor sa NTIA, izađe pred američku Vladu sa predlogom tela koje bi trebalo da preuzme funkciju nadzora globalne mreže. Imajući u vidu globalnu prirodu Interneta i veliku zainteresovanost moćnih država i industrijskih igrača za ovu temu, ishod ovog procesa vrlo je neizvestan, pa se može reći da je pred nama vrlo zanimljiv period kada je upravljanje Internetom u pitanju“, rekao je Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u. Ovaj događaj ima poseban značaj u svetlu krize poverenja u upravljanje Internetom i vodeću ulogu SAD, nakon izbijanja afere Snouden i razotkrivanja američkih programa globalnog nadgledanja.

„S jedne strane, ovo saopštenje NTIA kojim se od ICANN-a traži da predloži način tranzicije nadzora na IANA funkcijom, kruna je procesa koji je započeo kada je stvoren ICANN da bi preuzeo poslove koje je radio Jon Postel. Tada je američka Vlada započela proces koji je imao za cilj da se upravljanje Internetom prenese sa američke Vlade (do tada je ugovor u ime američke Vlade držalo Ministarstvo odbrane), na privatne organizacije. Američka Vlada je pod upravom više administracija potvrdila svoju orijentaciju ka ‘multiakterskom’ modelu upravljanja Internetom. S druge strane svakako da u ovom trenutku postoji snažan pritisak da dođe do promena, ne malim delom zbog krize poverenja u američku Vladu do koje je došlo posle otkrića u aferi Snouden“, objašnjava za Marketing mrežu, Danko Jevtović, direktor Registra nacionalnih internet domena Srbije, koji je krajem marta učestvovao na ICANN skupu u Singapuru. Prema njegovim rečima, u junu ove godine u Londonu, zakazan je novi ICANN skup, na kome bi trebalo da se razmotre svi predozi budućeg upravljanja Internetom.
Vladimir Radunović, koordinator edukativnih i trening programa e-Diplomatije u Diplo fondaciji, rekao je tokom panela da su nakon objavljivanja podataka o globalnom prisluškivanju, latino-američke zemlje (pre svega Argentina i Brazil) u avgustu prošle godine pitanje kontrole Interneta po prvi put iznele pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tako je Brazil, jedna od zemalja sa jasnom digitalnom strategijom i pozicijama po pitanju međunarodnog upravljanja Internetom, odlučio da na „svom terenu“ organizuje međunarodni skup na visokom nivou, te je za 23. i 24. april ove godine zakazan samit u Sao Paolu simbolično nazvan „Net Mundial„. Cilj ovog skupa je da se na jednom mestu sastanu svi ključni akteri i prođu kroz sve elemente i modele upravljanja Internetom.
Kako je najavljeno, Net Mundial će imati širi spektar tema na dnevnom redu, sa dva pravca diskusije: o generalnim principima koji bi trebalo da globalno važe na Internetu, poput ljudskih prava i sloboda izražavanja, privatnosti i sprečavanja prisluškivanja, neutralnosti mreže, bezbednost mreže uopšte, i drugo, o „mapi puta“ ka održivom globalnom modelu za upravljanje Internetom. Nema sumnje da će oba pravca dijaloga izazvati polarizovanost stavova nekih aktera. „U dijalogu o principima, zapadni blok predvođen Amerikom i (mahom zapadnim) korporativnim sektorom i nevladinim organizacijama naglašava važnost ljudskih prava i otvorenost Interneta, dok istočni blok predvođen Kinom, Rusijom i Iranom, ali i drugim zemljama Azije i Bliskog istoka na vrh stavlja pitanja bezbednosti i internacionalizacije ICANN-a“, rekao je Radunović i ocenio da ovaj događaj svakako neće odmah doneti vidljive rezultate, ali da je neophodno da počne što pre da se priča na ovu temu.
Verovatno jedno od ključnih pitanja, na koje svi internet akteri sa nestrpljenjem očekuju odgovor jeste – ko bi od 2015. godine mogao da preuzme upravljanje Internetom? Jedna od organizacija koja je pokazala najviše zanimanja za adminstraciju internet adresa je Međunarodna telekomunikacijska agencija (ITU) koja deluje u sklopu Ujedinjenih nacija. Međutim, glavni protivnik ovome je upravo SAD, koje kao jedan od razloga navode da ni pod koju cenu ne žele da kontrolu globalne mreže preuzme neka nadnacionalna organizacija. Pored toga, jedna od ideja o tome ko bi mogao da preuzme internet kormilo je i predlog o godišnjem sazivanju Internet globalnog foruma, a koji bi funkcionisao kao neka vrsta parlamenta koji upravlja i kontroliše rad ICANN-a, ali je jedan od uslova da izađe iz kontrolne sfere UN-a, na čiju je inicijativu osnovan 2005. godine. Iako su nagađanja brojna, niko sa sigurnošću ne može da kaže ko će zaista preuzeti funkciju globalnog upravljanja Internetom.

„SAD su jasno rekle da ne žele da nadzor nad IANA funkcijom, kao jednom od ključnih poluga kontrole nad ICANN-om i opšte upravljanjem internetom, pređe u ruke neke međuvladine organizacije. Smatram da se ‘multiakterski’ model, čiji je glavni eksponent ICANN, dokazao kao uspešan i da predstavlja glavnu nadu za razvoj globalnog Interneta“, ocenio je Danko Jevtović. On napominje da, ukoliko upravljanje Internetom pređe u ruke neke internacionalne međuvladine organizacije (kao što su ITU, UN ili sl), postoji velika opasnost da nestane „jedan Internet“ i da globalna mreža postane konfederacija nacionalnih mreža, slično kao što je to sa tradicionalnim telefonskim sistemom. Mnoge zemlje i ekonomske sile poput Kine i Rusije žele decentralizovati upravljanje Internetom, a ideja je zapravo da svaka zemlja ili grupa zemalja (poput EU), sama administrira dodelu domena. Internet stručnjaci govore o opasnosti koja se krije iza ovog nauma, jer bi u tom slučaju svaka zemlja zasebno mogla kontrolsati pristup Internetu svojih građana i to na mnogo suptilniji način nego danas.

„Ovde se radi o mnogo značajnijim pitanjima od same dodele domena pošto je danas Internet glavni komunikacioni kanal i platforma. Mali nacionalni Interneti bi možda sa jedne strane bili sigurniji, ali bi bili pod direktnom kontrolom Vlada što bi dovelo do usporavanja globalizacije, do smanjenja konkurencije i potencijalno velikog ograničenja ličnih sloboda“, ocenio je Jevtović.
Sa njim se složio i Milan Janković, direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL), koji je tokom panel diskusije napomenuo da je Internet prostor sa velikim brojem aktera i da je u interesu svake države i svakog korisnika da ne dođe do cepkanja globalne mreže koju danas poznajemo.
Po rečima Vladimira Radunovića moguća su tri scenarija: da dođe do cepkanja Interneta i to ne samo po državama, da uloga ICANN-a ojača, a treći i najpogodniji scenario je da se napravi balans između korporativnog, javnog sektora i nekih regulatornih tela.
Na diskusiji je zaključeno da će ove promene osetiti svako od nas i da domaća javnost ima interesa i resursa da se aktivno uključi u globalne procese upravljanja Internetom. RNIDS je aktivno uključen u rad ICANN-a i u okviru svojih aktivnosti će nastaviti da obaveštava i motiviše domaću internet zajednicu da se aktivno uključi u globalne procese. Takođe, Srbija ima predstavnike u organizacijama kao što su Savet Evrope, Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), Internet društvo (ISOC) i Forum o upravljanju Internetom (IGF) i može aktivno da doprinese procesu konsultacija o tome kako će novi sistem upravljanja Internetom izgledati u budućnosti.

Autor: Ivana Parčetić