Kult slave umnogome je promenio svoje “obličje” u poslednjoj deceniji, pa je tako od zvezda filmova, serija, selebriti ličnosti, prešao i u digitalni svet. Društveni mediji su se toliko razvili da imaju i svoje zvezde. To su ljudi koji imaju veliki broj pratilaca, a njihov uticaj je veći što više imaju “lajkova”, pregleda i “šerova”.
Na ovaj način pojedinci zarađuju milione – najplaćeniji blogeri sveta mesečno zarade tri puta više nego cela prosečna srpska porodica za godinu dana. Oni koji zarađuju značajno manje, zapravo zarađuju mnogo više od proseka i sasvim lepo žive od ove profesije, za koju veliki broj ljudi i dalje smatra da nije prava profesija, a zapravo ti ljudi ne shvataju moć društvenih mreža.
Drugi stereotip je da su influenseri mahom deca – tačno je da veliki broj pripadnika mlađe populacije “upada” u grupu uticajnih, ali je takođe ogroman broj ljudi kojima je to zaista posao i izvor prihoda za život.
Bilo kako bilo, uticajni ljudi mogu da vam pomognu da “izgurate” neku kampanju na najbolji način.
Ukoliko precizno istražite tržište i odredite sve parametre, influenseri mogu da spasu čak i kampanju koja je zapala u krizu. Influenseri, kako su pokazala poslednja istraživanja, imaju veliki utocaj na populaciju do 30 godina starosti – tako da, zavisno od proizvoda ili sadržaja koji plasirate, oni mogu da vam pomognu.
Brendovi i oglašivači imaju sprecijalne taktike, pa tako zajedno sa influenserima naprave plan kako da promene odluke potrošača. Prema najnovijim trendovima, neuporedivo je isplativije i dalje bolje efekte ako za kampanju na društvenim mrežama angažujete influensera, umesto nekog glumca, tv zvezde i slično. Ovo je nepisano pravilo koje važi već deset godina.
Marketinški izveštaj Influencer iz 2018. godine koji je obavio Business Insider otkrio je da će se na marketinške oglase sa influenserima do 2022. godine potrošiti između 5 i 10 milijardi dolara. Trošenje takvih velikih iznosa je razumljivo kada uzmete u obzir da je ukupno 2,6 milijardi korisnika društvenih medija u svetu – sa predviđanjem da će do 2021. godine porasti na 3 milijarde.
Ova kultura pokreće neizbežno – ljudi pokušavaju da unaprede svoje naloge i profile kako bi imali što veći uticaj i samim tim najbolju zaradu.
Čak i pojedine kompanije čak prave lažne naloge kako bi imali više pratioca i lajkova, ali i komentara. Tako je u poslednjih nekoliko godina zabeležen ogroman porast lažnih profila na društvenim mrežama. Priznajte sebi: koliko ljudi poznajete koji imaju po dva, tri profila, samo da bi “špijunirali” nekoga i slično? Tako je i sa kompanijama – potrebno je što više ljudi koji će pratiti njihov brend.
Takođe, tu je i zarada, kao najvažniji fator. Prema zvaničnim podacima sa američkog tržišta, influenser sa 100.000 pratilaca može da zaradi i do 2.000 dolara po jednom postu.
Chris Buetti, inženjer podataka, nedavno je želeo da svima pokaže kako je jednostavno napraviti lažan profil i prikupiti veliki broj pratilaca, pa je otvorio Instagram kako bi postavljao slike Njujorka, a profil je pratio ostale slične profile, lajkovao objave i ostavljao komentare. Za kratko vreme prikupio je 25.000 pratilaca. Buetti je tada počeo da kontaktira restorane i barove, od kojih su mnogi nudili svoje usluge, da bude njihov gost i slično, za besplatnu fotografiju i lep opis njihovog objekta.
Tako dolazimo do suštine problema: I ti lažni pratioci imaju svoje pratioce, među njima je takođe veliki broj lažnih profila i naloga, pa tako “realan broj” veoma teško može da se izvede – stručnjaci kažu da je tek oko 60 odsto realnih pratilaca. Zato, kada birate nekoga za kampanju, imajte na umu da jednu trećinu konačne brojke odbacite, pa bi to bio neki realan broj. To ne znači da je osoba kupovala pratioce i slično, već upravo gorenavedeni primer – mnogo je profila koji su napravljeni samo radi interacije, da bi podizali “rič” lajkovima i komentarima. Samim tim, veliki broj njih prati i vas, ali i sve te influensere.
Zato oglašivači moraju da pretražuju na drugačiji način. Više se ne radi o privlačnom TV oglasu. Radi se o emocionalnoj vezi. Sa istinitošću sadržaja na društvenim medijima pod sve većom pažnjom, i sa prevalencijom blokatora oglasa, prelazak na potrošače je sve teži. Verujem da je rad sa kreatorima kulture – uticajnim – najbolji, najautentičniji način i jedini način da oglašivači prežive.
Izvor i foto: Represent Communications
Loading...
