Komunikacijski savetnik u hrvatskoj agenciji „Stratego PR savjetovanje“ (http://strategopr.biz/) Krunoslav Vidić specijalno za Marketing mrežu govori o protekloj izbornoj kampanji u Hrvatskoj, u kojoj meri onlajn kampanja može da pokrene birače da izađu na izbore, kao i kako izgraditi reputaciju političara na Internetu.
Kada biste sada pogledali nekoliko meseci unazad, kako biste ocenili kompletnu predizbornu kampanju koje su vodile političke stranke u Hrvatskoj?
Iako formalno kratka, izborna kampanja u Hrvatskoj bila je prilično duga i još više dosadna. Sa jedne strane, do izbora vladajući HDZ je, zbog raznih afera koje su ga pogodile i zbog kojih je završio na optuženičkoj klupi, vodio kampanju preživljavanja. Igrali su na kartu nacionalnih osećanja, delom podsećali na uspehe kojih baš i nije bilo previše, te naglašavali da su najjači kad je najteže. S druge strane, pobednička Kukuriku koalicija, budući da nije imala pravog protivnika u „ringu“, imala je zadatak samo da učiniti što manje grešaka i dočeka izbore kako bi, nakon osam godina, preuzela vlast. Bazirajući svoju kampanju na mističnom i nedohvatljivom „Planu 21“, Kukuriku koalicija je imala kampanju koja bi bila primerenija lansiranju novog slatkiša ili nove linije sredstava za čišćenje kupatila, nego li političkoj stranci, odnosno koaliciji političkih stranaka. Zanimljivo je da su neupućeni posmatrači bili fascinirani onlajn kampanjom koju je vodila pomenuta koalicija. Podaci do kojih sam došao pokazuju da je uprkos svim nastojanjima, veb kampanja Kukuriku ekipe bila tri i po puta lošija u privlačenju i motivaciji birača u odnosu na predsedničke izbore u Hrvatskoj koji su održani krajem 2009. godine.
Koja stranka je, po Vašem mišljenju, uspela da uspostavi najbolju komunikaciju za biračima?
Dve stranke bih posebno istakao, a zanimljivo je da niti jedna od njih nije deo vladajuće koalicije. Sa leve strane to su Hrvatski laburisti – stranka rada. Iako su prvi put izlašli na izbore i uzeli, neki će reći samo, šest mandata, Laburisti su, pre svega, zahvaljujući svom predsedniku Dragutinu Lesaru, a onda i medijima koji su stalno bili u potrazi za hrvatskim trećim putem, napravili jako dobar rezultat. Kampanja im nije bila raskošna, nisu se profesionalno koristili društvenim medijima, ali su bili prisutni na mreži. Takođe, levim, demagoškim porukama uspeli su pogoditi „vibru“ žrtava tranzicije i ući u Hrvatski sabor.
Sa desne strane, tu je Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje (HDSSB). Reč je o političkoj stranci koja deluje samo u Slavoniji i Baranji, a koje pokrivaju dve izborne jedinice. Od 28 mandata koliko se moglo „uloviti“ u te dve jedinice, HDSSB je uzeo šest mandata i napravio najbolji izborni rezultat do sada. Za razliku od novih i inovativnih alata, HDSSB-ovci su se okrenuli starim i proverenim metodama. Žestoko su radili na terenu, „preorali“ su celu Slavoniju i Baranju. Postigli su priličan uspeh, i pored toga što im je osnivač i ideolog Branimir Glavaš, osuđeni ratni zločinac koji kaznu služi u BiH.
U kojoj mjeri su političke stranke u Hrvatskoj tokom ove kampanje koristile društvene mreže i Internet? Koliko su one bile presudne?
Budući da su nedavno održani izbori bili odlučeni davno pre izlaska birača na birališta, teško je govoriti o stvarnom uticaju kampanje, oflajn ili onlajn medija na birače. Kukuriku koalicija je koristila većinu etabliranih i na našim prostorima prepoznatih veb alata, odnosno društvenih medija, ali teško je reći da se radilo o sistemskoj i osmišljenoj kampanji. Iako je sve bilo „upakovano“ pod „Planom 21“, nije postojala doslednost i prava želja za uključivanjem potencijalnih birača u interakciju. Kada se oguli blještavilo „upakovane“ kampanje, ipak je to bila klasična, jednosmerna kampanja bez pravog uključivanja birača, izradu i razradu programa te izbor ljudi koji će ih zastupati u parlamentu.
Smatrate li da je važno da političke partije vode podjednako kvalitetnu kampanju i u oflajn i u onlajn medijima i da li je Internet toliko moćan da pokrene glasače da izađu na izbore?
Ako se ozbiljno pristupa političkoj kampanji, više se ne može govoriti o razdvojenosti oflajn i onlajn kampanje. Jedina mogućnost su integrisane kampanje koje će nastojati da dođu do birača pomoću svih kanala komunikacije i uključiti ih u kampanju. Najveća prednost društvenih medija je u tome što se zaobilaze klasični mediji i sa biračima se može komunicirati lično, bez posrednika. Osim toga, reč je o kanalu koji se može upotpunosti nadzirati i usmeravati gde i kako želite. Na kraju ću reći da se izbori, još uvek, ne mogu dobiti samo na društvenim mrežama, ali se bez njih više ne može pobediti na izborima.
Šta mislite o onlajn glasanju? Ono je primenjeno na izborima u Estoniji, a koliko je to realno za Hrvatsku i regionu?
Glasanje preko veba je sjajna stvar i mislim da treba krenuti što pre u tom smeru. Najveća prednost je jednostavnost i pristupačnost. Hrvatska po poslednjim istraživanjima ima pristup Internetu u više od 60 odsto domaćinstava. Iako nije sprovedeno istraživanje, uveren sam da je tako pokriveno puno više od 60 odsto birača. S dolaskom novih, mlađih generacija biće sve više ljudi kojima je Internet sastavni deo života. Internet olakšava participativnu demokraciju. Više nije pitanje hoće li ili ne, onlajn glasanje će biti sastavni deo političkog procesa, ali je pitanje kada će se to dogoditi.
Kako stvoriti dobru reputaciju političara na Internetu i kako pronaći „virtualni“ glas?
Iako kratko, prilično teško pitanje. Bez previše razmišljanja, reći ću da je potrebno nekoliko elemenata. Pre svega, potrebna je svest da je neophodno izgrađivati onlajn reputaciju, ali je potrebno i vreme da se ona izgradi. Kreativnost, povezanost i uključenost su elementi koji jako puno znače i bez kojih se, gotov, ne može, ali nisu garant da će se postići željeni rezultati. Ključ je u osobi, odnosno u političaru. On ili ona, kao i svi mi, na mreži moramo biti autentični, transparentni i da nam empatija nije strana. Svi mi želimo da komuniciramo sa ljudima, a ne sa hladnim i suzdržanim robotima koji svet posmatraju samo kroz brojke, procente i potencijalne glasove.
Građani Srbije izaći će na izbore ove godine, a predizborna kampanja je već uveliko počela. Budući da ste konsultant, šta biste savetovali srpskim političarima i strankama?
Malo je toga što mogu ovako ad hoc i bez dublje analize reći. Ali neke su stvari odavno poznate i nije loše kampanju složiti u skladu s tim znanjima i iskustvima. Moja je preporuka da definišu poruku, odnosno da odluče kako žele da se birač osećaju ili na koji način da reaguje. Nakon toga, treba da odaberu kanale kojima će slati poruke, odnosno da učine sve da poruka stigne do birača, gde god se oni nalazili. I na kraju sve to treba realizovati, odnosno treba isporučiti poruku. Politika i izbori su, pre svega, stvar emocija, a ne razuma. Birači donose odluke na temelju emocija, a onda traže racionalne razloge da ih opravdaju.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
