Da li je zaista tako? Kao profesionalac iz oblasti digitalnih medija, nažalost, moram da konstantujem da u velikoj meri ovo jeste tačno. Standardi koji se u 2014. godini koriste za merenje interneta odgovaraju tehnološkim platformama koje su bile aktuelne pre 5-10 godina. U narednih pet godina ova razlika će verovatno biti još veća.
Jednostavno mediji i tehnološke platforme se razvijaju mnogo brže nego standardi za merenje. Konačno smo ovladali merenjem weba, jedini problem je taj što se već preko 30 odsto ukupnih online “dešavanja” odvija na mobilnim uređajima. Dok budemo u potpunosti standardizovali merenje mobilnih platformi korisnici će već migrirati na neku novu platformu.
Dodatno stvari komplikuje izražen trend pojačene diverzifikacije pažnje korisnika i medijske konzumacije na sve više novih platformi. Slikovito rečeno korisnici se ne “lepe“ na jednom uređaju, postoji ogromno dupliranje. Konkretno kada bi u Srbiji sabrali sve korisnike koji koritste pojedine web browsere, zatim mobilne internet korisnke došli bi do cifre od oko 10 miliona internet korisnika u Srbiji.
Uprkos jakim zahtevima industrije, i dalje su prisutne velike poteškoće u razvijanju standarda kojim se u potpunosti eleminišu preklapanja između različitih digitalnih kanala. Da ne načinjemo ovde potpuno novu temu preklapanja u korisnicima između tradicionalnih i digitalnih medija. Za medije ovo znači da ne znaju svoje stvarne “digitalne tiraže“, za agencije i oglašivače ovo znači da postoji trošenje vremena i novca u ciljanju istih korisnika više puta.
Podaci koji treba da se mere nisu problem, oni su oduvek bili tu. Problem je upravo je suprotan i zove se Big Data. Previše je dostupnih podataka što nam otežava da izmerimo ono što nas interesuje i da napravimo prave zaključke. Big Data je fenomen koji je u postao najveći buzz poslednjih nekoliko godina i nije vezan samo za internet i medijie, spominje se i u kontekstu fizike, aeronautike, berzanskog poslovanja itd. Šta je to što se zove Big Data, i šta to povezuje npr. internet analitičara iz Srbije, seizmologa iz Tokija i brokera sa Njujorške berze? Big data fenomen se najlakše može objasniti kao: vađenje sakrivenih korisnih informacija iz ogromne količine nestruktuiranih podataka.
Rešenje za merenje interneta se nameće samo od sebe, jednostavno trebamo zaboraviti odvojene tehnološke platforme i gomile indikatora koje one svaka pojedinačno nose i fokusirati se isključivo na korisnike. Na kraju krajeva sve se vrti oko njih. Podaci koji nam govore ko su korisnici koji npr. posećuju neki sajt (pol, godine) i uređaji koje oni koriste, polako odlaze u drugi plan. Ono što zaista treba da nas interesuje su njihova interesovanja i afiniteti prema određenim sadržajima, i na kraju krajeva motivi koji ukazuju na angažovnanje ka kupovini.
Platforma koja se koristi da bi se poruka prenela u suštini nije bitna, bitno je da se poruka prenese pravom korisniku. Naravno, bitan je i kontekst i okruženje u kome se poruka prenosi, ali to je već neka druga tema. Zvuči jednostavno i logično, zar ne?
U praksi nije baš tako jednostavno, predstoji nam veliki posao. Možda najveća promena treba da se desi upravo u glavama svih strana (mediji, agencije, oglašivači) koje učestvuju u ovoj vrlo dinamičnoj industriji. Moramo napustiti stari način razmišljanja koji je zaostavština prenesena iz tradicionalnih medija.
Ovo je najdinamičniji period za internet, koji jeste i nadinamičnija industrija. Možemo očekivati da će se stvari rešavati munjevitom brzinom.
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Bojan Rendulić, generalni direktor agencije InitiativeFB
Loading...
