U jednom istraživanju koje se bavilo egipatskim ustankom i drugim važnim novijim događajima, otkriveno je da je nestalo gotovo 30% zabeležene istorije koja se prenosila putem društvenih mreža kao što je Twitter. 25. januara 2011.godine u Egiptu je počeo ustanak koji je rezultirao zbacivanjem s vlasti tadašnjeg predsednika države i prvim slobodnim izborima. Jedna od ključnih karakteristika ovog ustanka, kao i Arapskog proleća, je način na koji su ljudi koristili društvene mreže za organizovanje protesta i širenje vesti.
Od tada je nekoliko internet stranica počelo slagati i organizovati sled tih događaja, što predstavlja važan istorijski zapis. To je navelo Hani Salah Eldin i Majkla Nelsona sa Univerziteta Old Dominion u Norforku (Virdžinija) da se dublje pozabave tim materijalima kako bi utvrdili da li ti internet sadržaji još uvek žive. Ono što su saznali ima vrlo ozbiljne posledice. Salah Eldin i Nelson kažu da je veliki broj web stranica na koje twitter upućuje jednostavno nestao. Isto se desilo i sa svim ostalim značajnim događajima, kao što je epidemija virusa H1N1, smrt Majkla Džeksona i revolucija u Siriji. Drugim rečima, naša istorija zabeležena putem društvenih medija polako nestaje.
Njihova metoda je jednostavna. Salah Eldin i Nelson su tražili tweetova šest kulturološki značajnih događaja koj su se desili u periodu od juna 2009. do marta 2012. Nakon toga su filtrirali URL adrese na koje su tweetovi upućivali kako bi proverli da li su ti sadržaji još uvek dostupni na webu, bilo u izvornom ili arhiviranom obliku.
Otkrili su to da, što je društveni medij stariji, veća je verovatnoća da će njegovi sadržaji nestati. Zapravo su otkrili gotovo linearan odnos između vremena i procenta izgubljenih sadržaja. Brojke su zapanjujuće. Ovi naučnici kažu da je 11 posto sadržaja društvnih mreža nestalo u roku od godinu dana, a 27 posto u roku od dve godine. Osim toga, Salah Eldin i Nelson tvrde da svet dnevno gubi 0.02 posto kulturološki značajnih sadržaja društvenih medija.
Društvene mreže igraju vrlo važnu ulogu u širenju informacija. Naravno, mišljenja o važnosti njihove uloge u Arapskom proleću se razlikuju. Međutim, retko ko bi se usudio da porekne da je ovaj oblik komunikacije obeležio naše vreme. A sada sve to nestaje.
Izvor: B92
Foto: Beta/AP Photo/Nasser Nasser
Loading...
