Globalna neizvesnost i konstantni pritisci na stanovništvo da se prilagode životu u doba virusa korone (COVID-19) dodatno su ispunile javni prostor informacijama koje nas neretko podsećaju koliko zapravo moramo biti oprezni na internetu. Kako države širom sveta savetuju svoje građane da provode vreme kod kuće, društvene mreže i aplikacije za komunikaciju postale su izvor uzbuna, glasina i poluinformacija koje otežavaju borbu protiv virusa tako što stvaraju paniku ili daju savete koji mogu biti opasni po život.
„Viralnost“ je stvorila novu internet valutu, objave koje preko noći „zapale“ internet u nekim slučajevima dostižu veći domet od stručnih tekstova u novinama ili priloga na televiziji. Kako viralna objava dobija na intenzitetu, korisnici mreža je sve manje preispituju iz razloga što veruju ako je objava podeljena hiljadu puta mora da u njoj ima neke istine, odnosno da je proverena čim je toliko ljudi deli. Upravo su takve objave najopasnije, one koje zbog svoje jačine prodora uspevaju da manipulišu veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu, dok je za njihovu detekciju i demant potrebno više dana ili nedelja.
Prošle nedelje na društvenim mrežama u SAD kružile su slike hiljada lažnih SMS poruka u kojima su ljudi tvrdili kako njihovi prijatelji ili rođaci u raznim organizacijama kao što su FBI ili UN imaju informaciju da će Donald Tramp uvesti karantin u celoj državi. Vest je unela dodatnu uznemirenost među stanovništvom a neki su zbog nje krenuli da gomilaju namirnice. Bela kuća je ubrzo demantovala poruke i rekla da karantin u celoj državi nikada neće biti opcija, ali šteta od te dezinformacije je već bila napravljena. U Britaniji informacija da je princ Filip preminuo od virusa korona obišla je ceo svet pre nego što se ispostavilo da je priča zapravo lažna i da je princ dobro. Vest se širila putem Tvitera i Redita, i ovo je otprilike peti put u poslednje dve godine da korisnici ovih mreža „potvrđuju“ prinčevu smrt.
Pored ovih dezinformacija, mnogo opasnije su one koje zapravo dele lažne zdravstvene savete koji navodno mogu da „izleče“ virus korona. Tako smo svi čuli o objavama na internetu koje daju savete o lečenju korone tako što ćete nešto pojesti ili popiti. Najčešće, objave su vezane za beli luk, hlor, tečno srebro, razna dezinfekciona sredstva, lekove koji u kombinaciji sa nečim navodno donose zaštitu i slično. Tako je u Americi preminula osoba koja je uzela fosfatni hlor dok je njegova supruga ostala u kritičnom stanju. Zapravo, „epidemiji“ lažnih vesti pripomogao je Donald Tramp koji je na konferenciji za novinare izjavio kako lekovi hlorokvin i hidrohlorokvin mogu potencijalno postati „presuđujući faktor“ u borbi protiv virusa. Njegova izjava, koja nema temelja u medicini, izazvala je masovnu kupovinu tih lekova do te mere da su to krenule da rade i neke države kao što su Alžir i Indonezija, dok je Indija odmah zabranila izvoz lekova u inostranstvo.
Iako je u Kini epidemija skoro prošla, mediji tamo su pisali o ženi koja je morala da bude hospitalizovana nakon što je pojela kilogram i po svežeg belog luka jer je pročitala na internetu da će je to zaštititi od zaraze. Još jedan primer opasnih dezinformacija je arapska verzija viralne objave sa Fejsbuka u kojoj navodni japanski doktor savetuje da ako pijete vodu na svakih 15 minuta virus će izaći iz vašeg tela. Ova objava je podeljena više od 250,000 puta na mreži.
Svi ovi primeri pokazuju koliko je u stvari malo truda potrebno da bi se lažna vest proširila celim svetom. Dovoljno je da ta objava bude na granici istine, nešto u šta nije toliko teško poverovati u nedostatku pravih informacija, kako bi se vest raširila do te mere da državni zvaničnici moraju javno da reaguju kako bi je demantovali i potencijalno spasili živote.
*U narednim nedeljama samo na portalu Marketing mreža čitaćete kvalitetnu seriju tekstova – analiza na temu korona virusa i njegovog uticaja na advertising industriju (powered by Digital Element).
Loading...
